Mileta Prodanović – Canticum canticorum

Godine s početka devete decenije donele su  likovnim umetnostima niz kvalitativnih promena čija su osnovne karakteristike koncentrisane i u jednom sofistikovanom vidu obnove obnove i prenosa narativnog sadržaja radova. Formalne inovacije koje su dale nova rešenja plastičkoj strukturi slike, ili kakvog drugog rada (na primer isntalacije, objekta, ambijenta, skulpture) zapravo su samo oblik pogodnog deklarisanja subjektivnih sadržaja koji se dakoko najefektnije mogu iskazati u nivou literarnosti nekog dela. Danas zaista nema umetnika koji više ili manje otvoreno saopštavao bilo svoju “poetiku” bilo da oblikuje pogodne fabularne sadržaje.

Mileta Prodanović je za svoju prvu samostalnu izložbu u Domu omladine odabrao tekst “Pesme nad pesmama” (Canticum canticorum) da bi mu dao jednnu posve autentičnu piktoralnu interpretaciju. Pri tome je koristio gotovo ceo repertoar sredstava koji su mu stajali na raspolaganju, a potekao iz slikarstva novog prizora.

Prodanović je za poslednje dve godine načinio ciklus koji sačinjava osam samostalnih jedinica, a svaku od njih čini šest povezanih segmenata. Osnovna oblikovna shema ciklusa uvek je identična: u velikim površinama osnovnih, akriličnih boja sa mnogo pozlate i metalizovanih partija oformljavala se prepoznatljiva i osobena hroamtska situacija snažnog intenziteta. Svaka slika ima najmanje po dva fokusa koji su delikatno neuravnoteženi i zbog tako međusobno destabilizovanog stanja izazivaju utisak dinamičnosti, gotovo kretanja. Tome neposredno doprinose i spedifične forme reckavih i zvezdastih ivica. Ovakav prizor koji je sveden uglavnom na kolorističko delovanje zatrpan je još bleskom “munja” koje podižu opštu dramatičnost ovih višedelnih predstava na jedan naročiti nivo. Slika je u Prodanovićevoj interpretaciji dvodimenzionalna površina koja ima funkciju gotovo teatarske kulise, a ovo se posebno potencira budući da je izložbu dopunio i sa dva rada, dva scenska objekta koji ukazuju na nameru oprostoravanja celokupne predstave, Time se takođe insistira i na izazivanju utiska ambijenta, samo u naznakama pozicija ponekog predmeta u prostoru ograničenom dekorativnim panoima što je zapravo prevazilaženje neposrednog teksta, a jedna je od osnovnih karakteristika beogradskog novog slikarstva.

Mileta Prodanović deluje u okviru grupe Alter imago sa kojom je zajedno izgradio jedan specifičan poetski iskaz na liniji izrazite ekspresije u pravcu violentnog doživljaja. Ova potreba za postizanjem snažnog utiska, direktnom agresijom na čula osobena je za vreme koje pokušava da probrati određena umetnička shvatanja sa plana ideja na plan materijala, ili iz refleksivnog stanja u afektivno. Suština takve kreativne volje, a to se kod Prodanovića možda najotovrenije pokazuje, jeste u stimulisanju slikovne imaginacije koja se kroz ovaj medij vrlo pogodno prenosi publici. Shvatanje da je slika stimulus i za posmatrača koji treba da bude izazvan da bi dospeo do željenog sadržaja, definitvno se odredio kao stav u novoj generaciji autora. Osam slika Milete Prodanovića na ovoj izložbi programski se određuju upravo prema takvim intencijama.

Jovan Despotović

Treći program Radio Beograda, Beograd, 26. 11. 1983, Ahitektura urbanizam, br, 93, Beograd, 1984, str. 40