Mileta Prodanović

Nostalgija sakralnosti – znak pod kojim se odvija umetnost Milete Prodanovića, kako je u predgovoru kataloga izložbe u Salonu MSU primetio Zoran Gavrić. I zaista, temeljito i široko obrazovanje koje je Prodanović mlađi primio, uporedo sa slikarskim i arhitektonskim studijama, ot vorilo mu je neobične i drugačije poglede na umetničku prošlost, i, u širom smislu, na opšte kulturne i intelektualne tokove tradicije. Ovakvog “pritiska” prošlosti Prodanović je dakako veoma svestan, što se jasno može opservirati i unutar prepleta mnogobrojnih značenjskih i aksioloških planova koje njegova umetnost poseduje.

Mileta Prodanović je stupio na pozornicu u euforčnom trenutku nastajanja umetosti novog prizora, početkom osamdesetih godina, ali je taj nastup već od prvog trenutka odredio i neka od njegovih specifičnih individualnih interesovanja. U formalnom smilsu, njegova dela su poprimila evidentne karakteristike prema formatu, kolorisitčkom registru, ikonografiji, a pokazala su i težnju prema jasnom jasnom unutar prostornom aktivizmu, za koji je, kao osnovni model, preuzeo temu medievalnog ciborijuma, koju je varirao prema različitim namerama i u različitim galerijskim prostorima. te interpretacija pojmovnih i fenomenoloških sadržaja iz povesti umetnosti stoji kao bitan putokaz među umetnicima kojima pripada i Prodanović.

Zapisi na slikovnim tablicama, neobični oblici Prodanovićevih slika, idu za tragom ideje ikone, jednog univerzalnog, multifunkcionalnog i složenog sakralnog predmeta. Tekst u funkciji vizuelnog, odnosno, likovnost kao “ambijent” religijskoj poduci, mešani rod, negovan je u različitim civilizacijama. U srednjovekovnoj evropskoj umtnosti on je doživeo svoje zvezdane trenutke, temeljne kulturne oblike koji i krajem milenijuma imaju jako zračenje i direktno utiču na zbivanja u (post)modernoj umetnosti. Fragmentni  slikovih predstava, fragmenti svetih zapisa i fragmenti sakralnih objekata revitalizovani su danas na jedan način kroz delo Milete Prodanovića, sve do jedne autorske celine novog i jedinstvenog, komplikovanog sistema simbola i vizuelnih metafora.

Za ovako koncipirano umetničko delo karakteristična je određena slikovna poetičnost autorske stvaralačke imaginacije. Mnogobrojna znanja, umetničko i teorijsko iskustvo koje poseduje ovo delo i potpuna sloboda u izboru manira, stilske formacije i povesnost teme kojoj se obraća, najznačajniji su kompleks problema koje Prodanović u biću svoje umetnosti naglašeno i aktuelno razmatra. Iako ovo nije izolovana pozicija u umetnosti tekućeg razdoblja, ona je svakako podcrtana, obojena personalniom autorskim rukopisom poput znaka vremena kome Mileta Prodanović, kao retko koji stvaralac u nas, pripada.

Jovan Despotović

Moment, 11/12, Beograd, 1988.