Marko Kratohvil

Crteži i skulpture Marka Kratohvila prikazani na ovoj izložbi jasno definišu jednistven plastički svet ovog autora koji se u oba ova medija podjednako precizno i lako kreće. Često mesto u teoriji umetnosti je ono koje upućuje na crtež kao na pripremni rad za realizovanje neke slike ili skulpture, što jeste čest slučaj, ali nas neka stvaralačka iskustva upozoravaju i na drugačije zaključke. Poredeći crteže i skulpture na ovoj izložbi Marka Kratohvila skoni smo pomisliti kako oni upravo čine otgansku celinu, gotovo neodvojive delove jedinstvenog vizueolnog promišljanja.

Nesumnjivo je da se Marko Kratohvil konceptualno nadograđuje na vajarsko oblkovanje veoma karakteristično za početke naše savremene umetnosti u posleratnom razdoblju. Osnovni utisak koji njegovi radovi saopštavaju je upravo izvorna problematika vajarstva, na sličan našin na koji su umetnici podesetih godina postavljali odnos volumena i prostora. Naravno da je Kratohvil uz to odgovoran i sopstvenom vremenu na taj način da pri upotrebi sredstava ide reduktivnom, a ne afirmativnom linijom, kakav je bio slučaj sa tradicionalnim vajarstvom. Uzdržanost pri upotrebi boje (još jedna osobina karakteristična za aktuelnu skulpturu) ukazuje na njegovo živo interesovanje da se polje delovanja skulpture proširi jednom, novom plastičkom dimenzijom. Kod materijala, Kratohvil se najčešće opredeljuje za metale (gvožđe) što takođe ukazuje na delujuće stanje promene nove skulpture koja se očigledno vraća svojim osnovnim materijalima, ali u najnoviji radovima njega zanimaju i mogućnosti plastične mase (poliestera) koja je podložna i bojenju.

Već na prvi pogled uošljivo je da Kratohvilovi crteži idu za istom logikom kao i njegove skulture. Iz njih se lako čitaju dva osnovna elementa oblikovnog iskaza: grafizam i monohromija koji upravo i postavljaju problem volumena u njegovom delu. Nadalje se ovaj stav proširuje trećom dimenzijom do fenomena oblika u prostoru čime je kreativni krug rada Marka Kratohvila upotpunjen. Tačnim čitanjem prikazanih radova na ovoj izložbi moguće je shvatiti obe strane jedinstvenog kreativnog procesa, i potom, odmah nedvosmisleno zaključiti o njihovim autentučnim i izvornim kreativnim dosezima.

Jovan Despotović

Galerija Most, Beograd, 10-11.  1990.