Nikola Savić

Uporedo sa malim ciklusom izložbi kojima je Galerija Zvono prikazivala radove nekih umetnika koji već duže vreme žive i stvaraju izvan Jugoslavije (na primer, Milovan De Stil Marković i Radomir  Damnjanović Damnjan), odvija se još jedan, isto tako zanimljiv ako ne i značajniji u kome ova agilna privatna galerija hrabro promoviše umetnike najmlađih generacija. Ovog puta priliku je dobio student pete godine slikarstva Nikola Savić. Ciklus njegovih slika izložen je pod zanimljivim naslovom “Please insert card” (Molim unesite karticu) koji odmah identifikuje neke od najvažnijih osobina umetnosti druge polovine devedesetih godina kao i idejni te civilizacijski milje u kome ona nastaje.

Slika, to dugovečno i tradicionalno sredstvo umetničke ekspresije tokom perioda modernizma preživela je niz temeljnih negiranja i preformulacija njenih plastičkih elemenata i semantičkih sadržaja da bi u vremenu enformela bila potpuno ukinuta u svom ontološkom jezgru. Dematerijaluzujuća praksa konceptualizma samo je nastavila da baštini na ovoj vrsti praktičnih i idejnih zaključaka, a postmoderna obnova umetničkog predmeta, dakako sada na potpuno novim, izmenjenim osnovama i sa svešću o svim sudbinskim iskustvima koja su joj prethodila, u prvi plan je istakla potrebu da se ta recentra re-kreacija  umetničkog predmeta načini, kao i uvek,  sa dominantnim naznakama vremena u kome on nastaje. Elektronski mediji, simboli te globalne civilizacije novog kibernetičkog sveta, naravno da neposredno uznemiravaju stvaralačke potencijale dolazećih generacija umetnika.

“Slika kao ekran, kao udvojena realnost ili virtuelna predstava je za posmatranje i razmišljanje o (ne)mogućim posledicama po onog koji je u funkciji demistifikatora njenog sadržaja” stoji u prvoj rečenici predgovora kataloga izložbe Nikole Savića koji je napisala Aleksandra Estela Bjelica isto tako mlada istoričarka umetnosti koja i sama pripada generaciji što ponajbolje i najdirektnije oseća i razume ovo temeljito civilizacijski i kulturno promenjeno vreme na samom kraju veka.

Ponovo potpuno izmenjena ikonosfera na različite načine uznemirava stvaralačku imaginaciju protagonista recentne umetnosti. Opšta i sve masovnija povezanost u jedno novo “globalno selo” kibernetičke kulture, promenjena predstava o svetu i njegovim karakteristikama u svim oblastima duhovnih aktivnosti a pogotovo u vizuelnom stvaralaštvu, usmerili su i likovne umetnike da formiraju jednu novu sadržinsku predstavu svoje umetnosti, jednu novu likovnost dosad nepoznatih karakteristika. Na tom delikatnom oblikovnom putu nalaze se i slike Nikole Savića.

Njihova ikonografija, tematski okvir, pikturalnost, formalne karakteristike (kompozicija, kadar, koloristička paleta) direktno odražavaju ideju i smisao “ekranske” realnosti koja danas najodlučnije formira našu novu predstavu o spoljašnjoj stvarnosti i njenim najvažnijim osobinama. Da li elektronski mediji potvrđuju ili negiraju tu realnost, da li je oni prevode u drugu dimenziju virtuelne stvarnosti, da li se uopšte i bavi ikakvom realnošću izvan striktnih potreba, misaonog i emocionalnog okvira njihovih produktora, pitanja su koja istovremeno zaokupljuju i glavni teorijski smer nove filozifije, odnosno njene specijalizovane discipline koja se zove estetika, dakako i danas najosetljivije umetnike poput Nikole Savića. Njegova izložba i Galeriji Zvono veoma mnogo pomaže da se taj probem uoči i razume.

Jovan Despotović

 Treći program Radio-Beograda, Beograd, 14. 4. 1997.