Caja Radojčić – Između i unutar dva sveta

Crtež je desna ruka slikarima, vajarima, grafičarima… pri koncipiranju radova izvedenim u tim, ’osnovnim’ medijima. Ovo je uobičajeni standard kada kritika promišlja mesto i ciljeve crteža i crtanja u opusima umetnika. U osnovi, to znači da crtež nije samostalna stvaralačka disciplina koja nema pravo na postojanje izvan umetničkih ateljea. Ali nije uvek tako. Sa razvojem modernizma, posebno nakon njegove zenitne i završne faze, ispostavilo se, u mnogim slučajevima, da je upravo crtež za neke slikare, vajare, grafičare… bio ravnopravno sredstvo izraza, šta više, katkada i jedino kome su pribegavali. U slučaju skulptorskog rada Slavoljuba Caje Radojčića, crtež je krajnje odvojena disciplina ali, po nekim elementima forme, i povezena sa vajanjem. Svakako ne podređena i sporedna. Cajin crtež je jednostavan, sveden tek na nekoliko oblika koji formiraju prizor. Elementi forme isti su kao i oni na njegovim skulpturama, imaju identični, ironično- humoristični karakter, ali su slobodnije postavljeni na ravninu papira te stoga i življi i aktivniji u percepciji posmatrača. Zato ovim povodom naročito i ističemo crtačko umeće Radojičića kojim ga je oslobodio podređenosti skulpturi i otvorio mu samostalne puteve. Između i unutar dva Cajina umetnička sveta: crtanja i vajanja, stoji autor koji suvereno vlada oboma, stoji jedna autentična kreativna volja koja formira jedinstveni svet sastavljen iz dva čvrsto spojena dela kada su neke skulpture proizlazile iz crteža, ali su, s d ruge strane, brojni crteži ostajali samostalni.

Poređenja radi, ali i zbog potvrđivanja vrednosti svojih dela – i crteža i skulptura, Caja Radojčić je uz ovu izložbu crteža prikazao i nekoliko dela u terakoti (bližih ’crtanju’ nego radovi u bronzi ili drvetu) koji pomažu da se ukratko izneta teza lakše uoči te da joj se i doda pokoji drugačiji smisao – u odnosu na spremnost posmatrača da učestvuje u ovoj umetnikovoj igri (samo)razgaljivanja sumorne svakodnevice koju sve teže podnosimo. A, da li je uvek trpljenje vrlina spasenih, pitamo se zajedno sa autorom?

Jovan Despotović

Galerija Atrijum, Biblioteka grada Beograda, 4.  2010.