Evropsko kulturno nasleđe – Baština kao obaveza nacionalne politike

Kulturna baština kao prioritet nacionalnih politika 

U organizaciji Saveta Evrope, u Portorožu je od 5. do 7. aprila o. g. održana 5. Evropska konferencija ministara odgovornih za kulturno nasleđe. Pozivu su se odazvale 41 članice Saveta Evrope, posmatrači iz Kanade i Meksika, predstavnici organa SE (Komiteta ministara, Parlamentarne skupštine, Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, Razvojne banke), specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija za kulturu UNESCO i dve nevladine organizacije ICOMOS i EUROPA NOSTRA. Šef tročlane jugoslovenske delegacije (sa predstavnicima iz Srbije i Crne Gore) bila je Aleksandra Joksimović, pomoćnik saveznog ministra za inostrane poslove koja u ministarstvu vodi i Direkciju za međunarodnu kulturnu, prosvetnu i sportsku saradnju. Direktan poziv uputio nam je Rajmond Veber, direktor za Kulturu, kulturno i prirodno nasleđe Saveta Evrope.

Konferencija je pretresla brojna pitanja bitna za evropsku zajednicu, ali u osnovi bila je specijalizovana jer se usredsredila na debatu o pitanju kulturne baštine i izazova globalizacije koja je podrazumevala i pitanja tržišta, dijalog između kulturnih zajednica i mesta baštine u socijalnoj povezanosti njenih stanovnika itd. Kako je napomenula Andrea Rihter, ministarka kulture Slovenije, kampanja “Evropa – zajednička baština” danas treba da podstakne pronalaženje novih, individulanih i kolektivnih, načina zaštite baštine doprinoseći time i bogatstvu evropske kulture. Dakle, pored drugih fundamentalnih tema, ova konferencija je podstakla i značaju razmenu mišljenja oko problema istovremenog postojanja, zapravo usaglašavanja suprotstavljenih principa identiteta i diverziteta evropskih država, regija i zajednica.

Za ovaj ministarsko-ekspertski kolokvij bile su formulisane tri teme: Baština i moć tržišta (sa podtemama – Baština kao bitan podstrek ekonomskim aktivnostima, Baština i moguć dalji razvoj, Rad na zaštiti baštine i tržište, Baština i slobodna trgovina, Baština i izazovi informatičkih tehnologija), zatim, Baština – dijalog i kohezija, najzad, Baština, participacija i partnerstvo.

Ova dvodnevna debata pred oko 130 učesnika pojačala je i konkretizovala načela usvojena na ranijim konferencijama (Beč 1993., Srazburg 1997. i Budimpešta 1999.) kada je bila istaknuta svest o potrebi za zaštitom i promocijom evropske kulturne baštine kako bi ona postala glavnim praktičnim doprinosom za postizanje političkih, demokratskih i miroljubivih ciljeva Saveta Evrope, koji su u njenom statutu definisani kao “zajedničko nasleđe” ideja i principa. U ove dokumente spadaju i proklamacije i konvencije za Zaštitu evropske arhitektonske baštine (Granada 1985.), za Zaštitu arheološke baštine (Valeta 1992.), kao i Deklaracija o Kulturnom diverzitetu (Strazbur 2000.).

Okupljeni ministri zaduženi za kulturno nasleđe uočili su i potvrdili punu potrebu za koordiniranim aktivnostima u odnosu na već postavljene opšte političke i ekonomske izazove na početku novog veka u svetlu pozitivnih, ali i kontroverznih tendencija u procesima globalizacije. Na tragu tih razmišljanja bio je zapažen i govor jugoslovenskog šefa delegacije koja je, između ostalog, istakla: “Predstavnik sam zemlje koja se u proteklih deset godina nalazila u epicentru svih kriza i konflikata u regionu. Podsetiću vas samo na neke posledice uništavanja kulturnog nasleđa – 21 objekat iz priznatog kulturnog nasleđa na području Kosova je oštećen ili uništen, kao i 57 crkava i objekata koji pripadaju Pravoslavnoj crkvi a nisu uvršteni u kulturno nasleđe ali predstavljaju nesumljivo objekte od neprocenjive kulturne vrednosti. Ovi procesi neće biti zaustavljeni dokle god svi ne shvatimo neophodnost evropskog pristupa i ne podelimo zajedničke vrednosti različitih kulturnih baština. Kulturno nasleđe ne sme se više tretirati kao sekundarni sektor u celini nacionalne politike. U budućnosti kulturno nasleđe mora postati preokupacija nacionalnih politika”. Ove reči naišle su na razumevanje ne samo eksperata i diplomata već i predstavnika Vatikana koji se zauzeo za posebnu zaštitu kulturnih zdanja koja se koriste i u verske svrhe. (Posle ovog istupanja naša delegacija dobila je informaciju da će ovih dana na Kosovu raditi posebna grupa koju predvodi Elena Poptodorova, poslanik bugarske skupštine koja treba da Parlamentarnoj skupštini podnese izveštaj o stanju kulturnih spomenika u toj srpskoj prokrajini. A. Joksimović je istakla da Jugoslavija, razumljivo, takođe sa posebnim interesovanjem očekuje ovaj izveštaj.)

Portoroška konferencija ishodovala je dve Rezolucije: O ulozi kulturne baštine i izazovu gobalizacije i O Savetu Evrope u budućim aktivnostima u oblasti kulturnog nasleđa za period 2002-2005, i jednom Deklaracijom: O ulozi dobrovoljnih organizacija u oblasti kulturne baštine (pošto je 2001. u Ujedinjenim nacijama proglašena međunarodnom godinom volonterskih organizacija).

Konferencija je u najvećoj meri protekla sa vrlo približenim stavovima, interesima i usaglašenim mišljenjima što pokazuje da je izražena puna svest o visokom mestu i primarnoj ulozi koje evropsko kulturno nasleđe treba da odigra u budućim civilizacijskim procesima i promenama koji stoje pred evropskom, ali i svetskom zajednicom.

Jovan Despotović

Politika, 21. 4. 2001.