Rasulo u Muzeju savremene umetnosti

Otvoreno pismo Nadi Popović Perišić

Ministru kulture Republike Srbije 

Gospođo Ministre, 

u Muzeju savremene umetnosti sa velikom pažnjom prate se Vaši najnoviji javni nastupi – naročito u pogledu aktivnosti sa sada već bivšim direktorom Narodnog pozorišta u Beogradu A. Berčekom.

Januara meseca 1993. godine bila su izvršena istovremena imenovanja novih direktora nekih vodećih ustanova kulture u Srbiji – među njima i Muzeja savremene umetnosti. U šovinističkoj euforiji koja je početkom devedesetih godina eskalirala i temeljno harala celokupnim srpskim društvom, vođena je naopaka kadrovska politika i u institucijama kulture i umetnosti. U takvoj političkoj i idejnoj klimi poslednjeg dana ministrovanja M.Đukić je bez razloga i bez obrazloženja smenio i direktora MSU Zorana Gavrića a na njegovo mesto postavio Radislava Trkulju. (Usput da Vas obavestim da gospodin Gavrić još uvek vodi sudski spor protiv MSU zbog nezakonitog izbacivanja sa posla koji je usledio ubrzo posle dolaska novog direktora.)

U sredstvima informisanja u poslednje vreme često se špekuliše oko dužine trajanja mandata direktora ustanova od republičkog značaja. U vezi s tim stalno se kulturnoj javnosti predočava da je zapravo mandat tim direktorima vremenski neograničen po Rešenjima kojima su oni imenovani. R. Trkulja je 28. januara 1997. godine praktično ispunio jedan uobičajeni četvorogodišnji direktorski mandat. Za javnost bi bilo zanimljivo da sazna da li se u Vašem Ministarstvu razmišlja o ovome i šta mislite da učinite. Ovo je formalni povod za pokretanje tog pitanja – suštinski razlog je mnogo složeniji.

Da li treba da Vas podsetim na izjave R. Trkulje iz vremena kada je bio doveden u Muzej: da će iz njega izbaciti jugoslovensku umetnost te da će baš on napraviti prvi spski muzej savremene umetnosti, da će, u skladu sa ovim, obnoviti program, da će vratiti publiku, da će, postojeći tim, po njegovom mišljenju, anonimnih kustosa zameniti afirmisanim itd. itd. Od svega toga uspeo je jedino – a to se najbolje pamti, da na zgražavanje ozbiljne kulturne javnosti u Muzeju napravi nekoliko skandaloznih izložbi. Na isti način bila je vođena i politika otkupa umetničkih dela za muzejske kolekcije koja je nažalost u većem delu podlegla ukusu aktuelnog direktora i rezultirala akvizicijom velikog broja radova koji ni po kom stručnom ili vrednosnom kriterijumu ne bi smeli biti uneti u umetničke fondove muzeja od najvećeg nacionalnog značaja. Da ste Muzej savremene umetnosti za ovo vreme makar jednom posetili, o svemu tome, i štošta drugom iz njegove osnovne delatnosti, mogli ste sa stručnim timom na najkonkretniji način da razgovarate.

Danas MSU zvrji prazan, bez publike i bez izložbene delatnosti izuzimajući Stalnu postavku – upravo kao u vreme Gavrićevog smenjivanja, s tom razlikom da je pre četiri godine Muzej (i) time javno izražavao svoj stav prema tek započetom jugoslovenskom ratu, a danas je u njemu na delu jedno potpuno rasulo. Najgore od svega je, i po tome je direktor prevazišao samoga sebe i time dopunio ranija obećanja – da su dva muzejska depoa u kojima se čuvaju najdragocenija dela jugoslovenskog slikarstva u vajarstva XX veka više od mesec dana u malteru i zidarskom šutu a slike i skulpture koje se tu nalaze prekrivene su teškom prašinom koja je po njima padala za vreme građevinskih radova. Ovo je toliki propust u radu Muzeja i neodgovornost direktora da zaslužuju hitnu inspekcijsku posetu Ministarstva kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Gospođo ministre, na Vama je sledeći potez. Nekako mislim da je pravi trenutak i da bi bilo zgodno da direktori koji su u istom “paketu” došli na isti način i odu. Ukoliko se u Berčekovom slučaju primetio makar zakasneli moralni stav za stanje u njegovom Pozorištu, u Trkuljinom slučaju, sasvim je izvesno, tome se ne treba nadati. A ako takođe smatrate da je i ovo primer pogubnog učinka upravljanja ustanovom od republičkog značaja za šta, napokon, ipak Vi javno i moralno odgovarate, očekuje se da odmah učinite neophodno. U suprotnom, u slučaju Vašeg nereagovanja, javnost će to razumeti samo na jedan način – kao saučesništvo sa ovim bezprimernim kulturnim štetočinstvom. 

Beograd, 14. 2. 1997. 

Jovan Despotović

kustos Muzeja savremene umetnosti 

p.s.  Razumećete, svakako, zašto Vam ovo pismo ne šaljem poštom već preko medija, jer računam, poput ostalih koji u poslednje vreme pribegavaju istom maniru, da je to sigurniji način da ono stigne do primaoca. 

Demokratija, Beograd, 15. 2. 1997.