„Zgodno“ za nacionalne štetočine

Otvoreno pismo Željku Simiću

Ministru kulture u Vladi Republike Srbije 

Poštovani gospodine Ministre, 

sumnja koju sam izneo u pismu upućenog početkom 1997. godine Nadi Popović Perišić, tadašnjem srpskom ministru kulture, da će postati saučesnikom jednog besprimernog kulturnog štetočinstva (a povodom zbivanja u Muzeju savremene umetnosti od kada je za direktora postavljen Radislav Trkulja) nažalost se obistinila. Jer, više puta javno izneta argumentacija o njegovoj stručnoj (muzeološkoj) nesposobnosti pokazala se nedovoljnom za njegovu smenu. A u taj poduži spisak, da se ukratko podsetimo, spadaju i sledeći poduhvati ovog “vladinog činovnika”  odskora i u Vašoj nadležnosti:

            – ispuštena zakonom određena matičnost u zaštiti kulturnih dobara XX veka koju Muzej savremene umetnosti ima od osnivanja

            – obustavljanje rada Stručnog veća Muzeja kao statutarnog tela koje je uvek donosilo sve ključne odluke za program rada, za otkup umetničkih dela i za kadrovsku politiku.

A to je dovelo do:

            – nekoliko krajnje nepriličnih izložbi za renome ove kuće, a sa druge strane, u šestogodišnjem mandatu sadašnjeg direktora, nije učinjena nijedna studijska ili problemska izložba

            – pogrešna promena stalne postavke jugoslovenske umetnosti najnovijeg perioda koja je učinjena bez ikakvog koncepta; na taj način muzejske postavke liče na provincijalne, udruženjske ili revijalne izložbe poput Oktobarskog salona iz njegovog najgoreg perioda

            – potpuno pogrešna postavka novih skulptura u Parku Muzeja

            – u najvećem delu problematičan otkup umetničkih dela sumnjivih vrednosti od kada je to postala isključiva nadležnost direktora

            – isto tako problematična kadrovska politika zamena velikog broja kustosa koji su po raznim osnovama napustili Muzej posle njegovog delaska koju takođe vodi sam direktor.

Ako na te, u uže stručnom smislu, nedozvoljene podvige direktora jedne ustanove od nacionalnog značaja Ministrastvo kulture nije adekvatno reagovalo misleći valjda da je ovaj trend skladan vremenu sveopštih destrukcija, kako onda, gospodine ministre, gledate na sledeće, “manje stručne” činjenice iz ovog neuspelog eksperimenta sa srpskom kulturom:

            – u poslednje tri godine direktor je izgubio dva sudska spora zbog protivpravno datih otkaza muzejskim kustosima

            – podneta je krivična prijava protiv direktora zbog oglušavanja o konačno i izvršno sudsko rešenje kojim je bivši direktor Muzeja Zoran Gavrić vraćen na posao (barem Vama kao diplomiranom pravniku nije potrebno objašnjavati šta ovo znači za pravni poredak)

            – istovremeno apsurdni sporazumni raskid radnog odnosa sa radnikom koji je uhvaćen u direktnoj krađi

            – totalna nebriga što se najvrednija dela jugoslovenskog slikarstva i skulpture XX veka u stalnoj postavci Muzeja drže na temperaturama od 10 stepeni (zimi) do 50 (leti) jer direktoru ni na kraj pameti nije da bi se nešto oko tog najvažnijeg posla ustanove koja se ponajpre bavi zaštitom kulturnih dobara moralo učiniti – makar da se ona u tako ekstremnim temperaturnim uslovima unesu u njegovu kancelariju koja se jedina u Muzeju klimatizuje. (Izgleda da je važnije tokom cele godine čuvati Trkulju na 22 stepena nego, recimo, Nadeždu Petrović, Šumanovića, Dobrovića, Bijelića, Konjovića, Protića, Srbinovića, Ćelića…)

            – totalna nebriga za umetnička dela – skulpture i slike koje se čuvaju u muzejskim depoima kada su ona prilikom izvođenja građevinskih radova ostala nezaštićena od grubog betonskog otpada i malterske prašine

            – neodgovorno ignorisanje stručnog mišljenja kustosa o rizicima kod priređivanja putujućih izložbi ili pri proceni vrednosti umetničkih dela za osiguranje (kada je predložene realne sume direktor samovoljno smanjivao na petinu čime je upravo prizivao moguće krađe)

            – naopako reprodukovanje, netačno potpisivanje ilustracija (čak pogrešno navođenje imena autora) i nerazlikovanje umetničkih medija u nekim muzejskim publikacijama

            – bezrazložno i sramno istupanje Muzeja (po izričitoj želji direktora) iz Odbora nagrade za likovnu kritiku “Lazar Trifunović” iako se svojevremeno prvi našao među njenim osnivačima.

Da Vas, gospodine ministre, obavestim i o sledećem što može biti da ne znate. Vaša prethodnica na toj funkciji neodgovorno se poigrala sa ugledom jednog našeg odličnog likovnog umetnika pozivajući ga aprila meseca 1997. godine da bi mu ponudila mesto direktora Muzeja savremene umetnosti ne bi li se opisana opšta propast ove ustanove zaustavila. Posle njegovog pristanka i posle niza konsultacija koje su obavljene sa brojnim kulturnim poslenicima, tobože je bila donela odluku da se novo imenovanje obavi, kako je nekoliko puta istakla – “kada za to bude zgodan momenat”. Za nju je taj “zgodan momenat” očigledno nepovratno prošao, čime se ona, upravo kao ministar kulture našla u položaju koji joj nikako ne priliči – među pokroviteljima jednog besprimernog kulturnog štetočinstva. U javnosti se i povodom ovog slučaju sa zanimanjem očekuje da belodano sazna da li se i Vaša lična (politička) ambicija nalazi ispred (kulturne) savesti koju svakako podrazumeva položaj koji trenutno zauzimate. 

Beograd, 20. decembra 1998. 

Jovan Despotović 

ps. Ovo Vam pišem sada već kao bivši kustos za skulpturu Muzeja savremene umetnosti. Naime, po drugi put za pet godina, isti direktor – osvedočena neznalica u svim pitanjima muzeologije neophodnim za vođenje kuće od najvećeg nacionalnog i kulturnog interesa, pokušao je da me bez razloga i protivno pravu istera sa posla. U Rešenju o prestanku radnog odnosa koji mi je uručio 1. septembra o.g. stoji kako 1997. godine nisam realizovao jednu izložbu koju je on sam zakazao za sredinu 1999! Ovakvo obrazloženje Upravni odbor Muzeja naravno da nije mogao da potvrdi već je otkaz zamenio novčanim kažnjavanjem u narednih šest meseci, ali me je direktor, očigledno time nezadovoljan, odmah pošto sam o stogodišnici rođenja akademika Sretena Stojanovića u jednoj maloj beogradskoj galeriji priredio izložbu njegovih dela, a posle petnaest godina rada na mestu kustosa Zbirke skulptura, premestio na drugo radno mesto. Na kraju, dozvolićete mi gospodine Ministre i neka sasvim lična pitanja, na primer: dokle mislite da je normalno da se očigledna beskrupuloznost i otvoreno šikaniranje ovog “vladinog činovnika” u Vašoj nadležnosti, ima trpeti? Ili, da li i Vi umišljate da se ovde bez posledica unedogled može poigravati sa sudbinama ljudi i njihovih porodica? 

Danas, 21. 12. 1998.