Srpska kultura u novim političkim uslovima

Opozorila novi mestni oblasti 

Predaja vlasti u odskora opozicionim srpskim komunama protekla je na taj uzorni način da nova vlast u fijokama nije zatekla ni spajalice. Komunisti su sa sobom odneli sve što se nmoglo poneti – ostavili su samo brojne probleme kojima očigledno nisu bili dorasli ni nakon poluvekovne apsolutističke vladavine. Ništa bolje prilike nisu zatečene ni u oblastima kulture i umetničkog stvaralaštva. Ali, u to smo sigurni, nove demokratske vlasti neće moći da se kriju iza ovog izgovora, niti imaju pravo na uobičajenih sto dana čekanja za prve pozitivne rezultate. Naprosto se od dr. Zorana Đinđića predsednika Demokratske stranke, novog gradonačelnika Beograda i njegovog tima odmah očekuju rezultati koji će pokazati pravac promena u delovanju države na javni život.

Mandat sekretara za kulturu u novoj gradskoj upravi dobila je Gorica Mojović, dugogodišnja direktorka Kulturnog centra Beograda. Ona je među ovdašnjim najpoznatijim kulturnim poslenicima poslednja kojoj bi trebalo dati vremena da se upozna sa stanjem u kulturi grada: u svom dosadašnjem radu ona je imala brojne prilike da stekne detaljan uvid u programske, finansijske, kadrovske, organizacione i druge probleme gotovo svih gradskih ustanova kulture, kao i manifestacija kojima je grad osnivač i finansijer, i svemu ostalom što je u neposrednoj vezi sa ovim kompleksom pitanja.

U pozdravnim izrazima koje je dobila nakon promocije, nedvosmisleno joj je stavljeno do znanja da je tim činom preuzela potpuno odgovrnost za život seriozne kulture u Beogradu, a da odgovornost za sve negativne tendencije koje mogu biti eventualno nastavljene, kritičari neće tražiti na drugom mestu izvan njenog sekretarijata za kulturu i savetničkog tima koji će ona okupiti. Od sada sudbina muzeja i galerija Beograda, velikih manifestacija poput Oktobarskog salona ili Trijenala savremene jugoslovenske umetnosti, zatim umetničkih kolonija, Kuće legata itd, stoji isključivo u njenim rukama i javnost neće biti spremna da prihvati bilo kakve izgovore ukoliko ne dođe do preokreta u razornim tendencijama koje su i u kulturi obeležile protekli period.

Naravno da je za normalno delovanje kulture i umetničkog stvaralaštva  obezbediti i neophodna materijalna sredstva. Ali kako su svi svesni da su komunisti u odstupanju prvo poneli pare, te da je zbog toga gradska kasa zatečena potpuno prazna, razumno je u ovom trenutku od nove vlasti očekivati korake koji će u koncepcijskom smislu postaviti nove okvire i oblastima u kojima kultura deluje. Racionalizacija i objedinjavanje rasutih poslova poput formiranja jedinstvene direkcije za muzeje i galerije grada, radikalno smanjivanje broja umetničkih kolonija u kojima su prečesto boravili uglavnom isti, manje značajni stvaraoci, obnova i postavljanje u nove idejne okvire likovnih manifestacija, vraćanje Umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić pod gradsku programsku ingerenciju (dosada je Udruženje likovnih umetnika Srbije vodilo ovu staru i uglednu ustanovu), priprema na stvaranju posebnog fonda za međunarodnu razmenu izložbi i umetnika, kao i za studijski boravak u inostranstvu najboljih mladih stvaralaca koji bi se aktivirao tek od naredne godine itd, zapravo ne zahteva nikakva finansijska ulaganja. Naprotiv, neophodno je jedino da nova politička vlast, u gradskoj upravi pokaže spremnost i znanje da odmah inicira i organizuje ove urgentne poslove.

Neće biiti na odmet podsetiti novu vlast već sada da će prvo sledeće odmeravanje političkih snaga biti vođeno i na ovom, za svako civilizovano društvo osetljivom i uticajnom terenu.

Jovan Despotović

Delo, Ljubljana, 28. 3. 1997.