Pax Americana

Dakle, mir je nastupio (?) – treba li da se odmah spremamo za novi rat. Jer, mir kojim niko nije zadovoljan je virtuelan, bliži je kibernetičkoj stvarnosti video-igrica nego definitivnom izmirenju tisućgodišnjih računa među bratskim balkanskim plemenima. A to podrazumeva kontinuirani i krvavi circulus virtiosus. Pa gde je ovome kraj? Ako je ta optimistička opcija uopšte moguća u “kući nasred puta”, ona podrazumeva uključivanje u Mak Luanovo globalno selo, koje se danas naziva Novi svetski poredak, uključivanje u planetarnu kibernetičku civilizaciju za koju još uvek ne žele da čuju jedino poglavnici zatvorenih društava retrogradnih ideologija i političkih koncepata.

Suprotno ovome, stoji nova kompjuterska civilizacija otvorenog društva (kapitala, znanja, visokih tehmologija) u kome se efikasno usklađuju interesi konkurentnih društvenih (i političkih) grupa. I ako je u oblasti nauke, tehnike, komunalnog života i primarne informatike primena kibernetike (relativno) bezopasna, njegovo formiranje u interaktivnoj komunikaciji među samim građanima sprečava se “sofisticiranim” sredstvima u necivilnim društvima (od zakonske regulative u oblastima nauke, kulture, informisanja, pa sve do krajnje opasne poreske politike). A te regresivne tendencije karakteristične su za sva društva dominantnih, rigidnih ideologija – bez obzira da li su one radikalno desne ili radikalno leve. Na primer, po pitanju tržišta, obe ideologije su zapravo usmerene istom cilju: anahroni kapitalizam teži da zadrži tržišnu kontrolu i kretanje kapitala tek od malobrojnih (mereno nekolikim procentima) predstavnicika društvene elite; bezuspešni komunizam želi da zadrži tržišnu kontrolu i kretanja kapitala u masovnim, populističkim, klasnim slojevima društva – naravno u njenim predstavnicima, samoizabranoj eliti.

Predviđanja MakLuana su se obistinila u otovrenim društvima. Vizija globalnog sela koju je on izneo 1964. godine u kulturnom delu “Poznavanje medija”, posle manje od trideset godina pokazuje se u civilizaciji informatičke ekspolozije i pametnih medija tačno kao opšte planetarno stanje. Sadašnja kompjuterska kultura zapravo je  savremena kibernetička imperija koja uz kapital i znanje, te posedovanje sofisticirane visoke tehnologije,  predstavlja glavni generator unutar ukupnih tendencija koje formiraju Novi svetski poredak. Vlasnici kapitala, globalni investitori, posednici vrhunske tehnologije i kobernetičke vizije, danas uz pomoć svojih supermedija “formiraju” principe na kojima novi, silikonski svet počiva, istovremeno sa digitalnim, virtuelnim projektovanjem trasa kojima će se on kretati u budućnosti koja je očigledno već počela. I tu nikakvi, pogotovo ne lokalni interesi (ako su oni pri tome još i retrogradni i anticivilizacijski), ne mogu da opstanu – oni koji to brže shvate, imaju više šansi da pronađu adekvatnu poziciju u globalnoj hijerarhiji i podeli uloga u planetranoj zajednici.

Takav zaključaj je toliko očigledan već posle prvog pregleda “Leksikona kibernetičkog prostora” (The Cyberspace Lexicon) Boba Kotona i Ričarda Olivera. Leksikon je referencijalna mapa novog tehnološkog monstruma koga su autori nazvali supermedij, a predstavlja kombinaciju kompjutera i videa, dakle objedinitelja nekada paralelnih jezika reči, slika i zvuka. Mreža kibernetičkog prostora izaziva i totalnu socijalizaciju onih, a to je paradoks, konačno i tragično razdvojenih pojedinaca, stanovnika MekLuanovog globalnog sela. Ovo vreme eskalacije političkog i uličnog nasilja, opasnog seksa (AIDS) i droge, na direktan način pogoduje potrebi planetarnog povezivanja ljudi putem računarske tehnologije supermedija, a da se oni pri tome uopšte ne moraju izlagati rizicima izlaska iz svojih domova: od toga das se obrazuju, idu u kupovine, bave se svojim profesijama, pa sve do učestvovanja u virtuelnom seksu ili turističkim putovanjima, posetama bibliotekama i muzejima ili video-igricama sa borbenim u ratnim programima. (Na primer, japanski proizođač NINTENDO je tokom 1993, godine zaradio 1,5 milijardi dolara na tim malim programima i perifernoj  računskoj opremi, a najnoviji podaci govore da jedan silikonski guru, vlasnik Microsoft korporacije Bil Gejts spada u najbogatije ljude sveta.)

Oni koji danas upotrebljavaju, kreiraju i proizvode CD-ROM, mali laserski disk ogromnog kapaciteta koji na kompjuteru korisnika umesto muzike “svira” slike, grafije, dizajn, ili pomoću koga odlaze u velike muzeje i biblioteke na surogatnim putovanjima oko sveta za 80 nanosekundi, postali su demijurzi virtuelne stvarnosti i veštačke inteligencije. Time su proširene granice individualnih sloboda u novom, totalnom kibernetičkom prostoru.

Osim zaustavljanja velikog rata. Američki mir da bi to zaista bio, mora sadržati i ovu integrisanu komponentu.

Jovan Despotović          

Beorama, br. 49, 12. 1995.