Evropski govoriti

Moto Rastka Petrovića Dok ne neprebolimo Evropu i ne naučimo evropski govoriti, nikako nećemo uspeti ni da pronađemo što je u nama os vrednosti, a kamoli to da izrazimo tako da to bude od vrednosti i za ostali svet preuzet je iz njegovog prikaza izložbe Petra Dobrovića objaljenog 1921. godine i danas se čini izuzetno aktuelnim iz mnogih razloga. Najpre, najnovije otvaranje ove države prema Evropi i svetu izaziva ideološko-političke lomove u taboru lokalista, autentičara, srbo-fundamentalista čiji mentalni pir ove već treću ratnu  godinu i u velikom intenzitetu bezobzirno šiba ozbiljnu srpsku kulturu i umetnost. Mnoge instuticije kulture, računajući i one od nacionalnog značaja, pretrpele su snažne udare srbujušćih patriota – trogodišnjaka, koji su razumeli jedino da je došlo njihovih pet minuta, ili nekoliko godina, da se oslobode vlastitih frustracija i griže savesti usled dugogodišnjeg pomanjkanja ikakve nacionalne ili etničke svesti. Veliki kalkulanti, aktuelni profiteri, upravo su uhvaćeni u poslu bacanja magle i kontaminiranja nacionalnog kulturnog prostora i sada sledi zaslužena kazna. Za njih je to vraćanje duhovnog i kulturnog stanja ove nacije u njeno prirodno stanje.

Naučiti evropski govoriti, zahtev koji se postavlja i nakon 70 godina, čini se temeljnim i neophodnim uslovom istinskog prisustvovanja u svetu. Srpska politička, ekonomska, naučna, kulturna, sportska integracija sa “ostatkom sveta” sine qua non je našeg opstanka, postojanja kao prosvećene , civilizovane nacije. Upravo je od toga strah domaćih barbara koji se sada ponašaju poput bubašvaba kada se najednom upali svetlo. Tako treba, nazad u rupe i budžake, natrag u mrak u kome je zapravo njihov stvarni habitus.

Podlistak “Vreme umetnosti” stavio je sebi za ozbiljan cilj da u najširoj javnosti vrati naše evropsko i svetsko stvaralaštvo, dakle vrednosti koje su saglasne međunarodnim standardima, i domete koji su od takvog značenja da ulaze u internacionalni jezik komunikacija. Dakle ni Zapad ni Istok, ni Sever ni Jug, već prosto – umetnost i jezik razumevanja i akceptiranja svetske civilizacije.

Želimo da ukažemo na aktuelnosti iz Srbije, Jugoslavije, ex-Jugoslavije, Evrope i sveta. Da ukažemo da su srpski stvaraoci, uprkos svemu, još prisutni na najvećim svetskim sajmovima umetnosti poput Bijenala u Sao Paolu. Želimo da napravimo jasnu razliku između izložbi koje su imale razloga i onih drugih kroz izložbene hronike i da skrenemo pažnju čitaocima da domaća umetnička publicistika (časopisi, knjige) nisu potpuno posustali – naprotiv. Želimo da ukažemo na jedan veoma uporan i trajan fenomen sa velikom tradicijom – kolekcionarstvo, o kome se više mistifikuje nego što se ozbiljno govori. I, napokon, želimo da u rubrici “Reprint” ukažemo na primere umetničke kritike koje i danas stoje poput svetionika u gustoj tami koja nas je okružila, a osvetljavaju stvarne umetničke fenomene i ukazuju na načine njhovog tumačenja.

Za “Vreme umetnosti” mnogo toga je još moguće i neophodno uraditi u ovoj vrsti poslova koji se bave duhom, stvaralaštvom, kulturom. Vraćamo se izvorima, korenima, čvrstim osloncima. Vraćamo se vremenu umetnosti.

Jovan Despotović

Vreme umetnosti, br. 1, Vreme, 19. 9. 1994. (Uvodnik u tek pokrenuti dodatak nedeljnika Vreme posvećen vizuelnim umetnostima.)