Paralelni svetovi

Septembar je mesec u kome otpočinje nova likovna sezona. Ovoga puta taj početak je veoma intenzivan: u istom danu, upravo u nekoliko sati u Beogradu su otvorene četiri značajne izložbe i održan jedan umetnički performans. Tokom ovog meseca pojavile su se i četiri luksuzne monografije naših umetnika, što je nezabeleženo u našoj novijoj istoriji. Posle niza posnih godina kada smo gotovo zaboravili na fenomen umetničkih monografija, dogodilo se čudo, pa su se praktično istovremeno pojavile veoma dobre knjige Vere Božičković-Popović, Aleksandra Cvetkovića, Vlastimira Nikolića i knjiga crteža Miće Popovića. Kao da je narasla neka nova energija koja se dugo akomulirala u hermetički zatvorenom loncu – kakav je slučaj sa totalnom izolacijom ove zemlje.

Da li će ukidanje embarga na kulturu održati ovakvo povišeno energetsko stanje? Sudeći prema horskom pevanju na beogradskom aerodromu prilikom dočeka prvog aviona nakon 28 meseci, ili proklamovane borbe protiv “novokomponovanog haosa” koji se zasad samo vidi na kalemegdanskim poselima, ali ga ima i u vodećim institucijama kulture (u Muzeju savremene umetnosti, na primer, koje je već poželeo da zaboravi izložbu POLIT ART-a, a za najnovije “prvo preduzeće” tek predstoji kajanje i stid), ili najsvežiji vandalizmi poput načina dogradnje dečije klinike u Beogradu, pokušaja promene namene Legata Nedeljka Gvozdenovića i upada u radionicu za mozaik Fakulteta primenjenih umetnosti, biće potrebno uložiti još veću pozitivnu energiju za prevladavanje zatečenog stanja. Ukidanje embarga svakako je i novi izazov za izvoz protagonista “novokomponovanog haosa”, što je odmah i iskorišćeno – među uglednim poslenicima srpske kulture od Antonija Isakovića i Milorada Pavića do Radmile Bakočević, u prvom letu JAT-a za Moskvu našao se i “slikar” koji je zapravo istinska sramota za srpsku kulturu.

Jedan izuzetno malo poznat beogradski kulturni ambijent – Umetnički paviljon Veljković, izgrađen 1931. godine, koji se nalazi u Birčaninovoj ulici, na inicijativu Beogradskog kruga biće revitalizovan i nadamo se jedan novi punkt iz koga će isijavati energija duhovnog sadržaja koja će nas vratiti svetu i civilnom društvu kome zapravo i pripadamo.

Vidimo da i kod nas postoje, kao i svuda, paralelni svetovi. Oduvek su oni i postojali: oni javni, građanski, sazdani na čvrstim etičkim principima uređenog društva u kome se tačno zna gde je kome mesto i čime se ko bavi, i oni tajni, podzemni, kriminalni, karakteristični po proganjanjima, prevarama, ucenama, otimanjima… Ta dva sveta danas su se odjednom ukrstila, udarila u ovom tužnom i strašnom vremenu u kome živimo. Vremenu za koje se veruje da će brzo proći, ali je ta vera, a zatim nada, sve tanja i dalja.

Bar je beogradski aerodrom ponovo otvoren.

Jovan Despotović

Vreme umetnosti, br. 2, Vreme, 17. 10.1994.