Bum na umetničkom tržištu

Posle dugog perioda recesije kada su se tek sporadično događala iznenađenja sa famoznim i rekordnim cenema na aukcijama, tržište umetničkih dela u Evropi toliko se povratilo da se beleži pravi bum u toj oblasti poslovanja. I to u kontinuetu. Početak sezone 2007. godine potvrdio je ovaj energični trend oporavka umetničkog tržišta da čak izaziva i komentare koji su donedavno bili nezamislivi: ’Nemam pojma zašto ljudi skupo plaćaju te gluposti’, uzviknuo je jedan zaprepašćeni diler suočen sa neverovatnim cenama postignutim na nedavnim Sotbijevim i Kristijevim aukcijama u Londonu za impresionističke slike, a posebno za modernu i savremenu umetnost. Indirektni odgovor dao je nekadašnji direktor Metropolitan muzeja Tomas Hoving lapidarno u ’Gardijanu’ rešavajući ovu misteriju: ’Umetnost je novac, nalik seksi-fantastičnom, društvenom veranju uz liticu’.

A to pitanje i odgovor usledili su posle fantastičnog početka ovogodišnje sezone kod Sotbija kada su se odigrale trijumfalne prodaje impresionistički i modernih slika za ukupno 186.500.000 dolara – od ponuđenih 98 radova, 75 je prodato, znači 77 %. Trideset slika je otišlo za dva miliona dolara, a 47 za više od milion dolara. Najskuplje je plaćena slika ’Čovek sa crvenom maramom’ Šeima Sutena iz 1921. godine koju je uzeo anonimni kupac za 17.200.000 dolara, znatno više od početne cene procenjene na 10 miliona, što je postao novi aukcijski rekord za ovog umetnika. Ista slika je prethodno prodata 1997. godine za 2.500.000 dolara.

Analitičari umetničkog tržišta zabeležili su da su neka od vrhunskih dela koja su danas stigla na tržište gurnuli cene naviše i drugorangiranim umetnicima. Tako je, na top-ten listu dospeo i rad Raula Difija (iz kolekcije Čarlsa R. Lačmana, osnivača Revlon kozmetike) koji je prodat za skoro 8 miliona dolara, a delo Alfreda Sisleja za više od 5 miliona. Rekorde su takođe postigli radovi Nauma Gaboa sa 2,5 miliona dolara, Vilhema Lembruka sa 2,2 miliona i Žaka Lipšica sa 2 miliona.

U istoj aukcijskoj kući savremena umetnost zabeležila je najuspešniju prodaju koja je ikad postignuta u Evropi – ukupno 90.000.000 dolara više od predprodajne procene određene na oko 80 miliona. Od 79 ponuđenih radova 64 je prodato, što čini 81%. Trinaest dela prodato je za više od 2 miliona dolara, a 26 radova za preko milion.

Početni rad bio je ’Beli kanu’ Petera Doiga, koji je prodao Čarls Sači za 11.300.000 dolara, mnogo bolje nego što je bio procenjen na početnu cenu od 2,5 miliona. Ovakav iznos, po mišljenju insajdera, mora da je ponudio samo neki ruski kupac. Druge rekordne sume plaćene su za Piera Manconija (3.300.000 dolara), Džozefa Bojsa (760.000), Jerga Imendorfa (560.000), itd. Aukcija je takođe postavila i nove rekorde za fotografske radove. Tako je Andreas Gurski svoj diptih prodao za 3.350.000 dolara.

I Kristi je zabeležio nove rekorde u nekim prodajnim kategorijama. Od impresionista i modernista, ukljujući i nadrealiste, od ponuđenih 126 lotova prodato je 101, što je 80%. Ukupno je inkasirana suma od 175.870.000 dolara, što je prema njihovim rečima najviše, u kategoriji najboljih personalnih prodaja, u Evropi ikada postignutih. Dvadeset šest radova prodato je za više od 2 miliona dolara, a 46 za nešto preko milion. I ovde su evropski kupci dominirali; devet od deset dela sa top-ten liste otišlo je tim klijentima koji su pribavili više od 71% ponuđenih radova u ukupnom zbiru.

Prvi na listi bio je rad ’Kuća u šumi’ iz 1914. godine Ferdinanda Ležea, klasični kubistički pejsaž, koji je prodat za 12.300.000 dolara, što je znatno iznad početne cene od 7 miliona. Zatim slede radovi Amadea Modiljanija, Rene Magrita i Pabla Pikasa. Aukcijski rekor kao autor postigao je Đorđo Morandi sa 2 miliona dolara.

Prodaja posleratne i savremene umetnost kod londosnkog Kristija ukupno je postigla 138.300.000 dolara – najveći total za ovu kategoriju u Evropi koji je ikada dostignut. Od 84 rada 82 je pronašlo kupce, ili 98%. Šesnaest dela je na aukciji prodato za više od 2 miliona dolara, a trideset za više od milion.

Na vrhu je bila pop-slika Frensisa Bejkona iz 1956. koja je pripadala Sofiji Loren koja je otišla za 27.500.000, odn. premašila je za 4 miliona predprodajnu cenu, a to je bio ujedno i nov svetski rekord za tog umetnika na aukcijama. Kupac je bila Ričard Grej galerija. Istom prilikom rekorde su postavili i Mark Rotko (6.650.000 dolara), Sigmar Polke (5.300.000), Alberto Buri (3.700.000), Anselm Kifer (3.500.000), Antonio Saura i Kit Hering (po 1.000.000), Dan Flavin (800.000) … Zanosna ’Brižit Bardo’ Endija Vorhola iz 1974. godine prodata je za 10.600.000 dolara, a među drugim vrhunskim delima bila su ona Roja Lihtenštajna i Saja Tvomblija.

Prema Kristijevom ekspertu za aukcije Pilaru Ordovasu kuća se ’zahvalila značajnom broju novih klijenata, od kojih su većina bili privatni internacionalni kupci’.  Kristi je istakla da je 23% kupaca bilo iz Engleske, 40% iz Evrope i 32% iz Amerike i 5% iz Azije.

Ovakve supercene sada mogu postati čak osnovne u aukcijskim kućama. I Kristi i Sotbi tek su nedavno podigli osiguravajuće kupovne premije na 20% za prvih 500.000 dolara i 12% za preostale. Ranije, 20% premije osiguranja odnosila se samo na poćetnih 200.000 dolara. Posledica je bila i ta da su Sotbije akcije, kojima se trguje na njujorskoj berzi, porasle za 2 dolara i sada im je cena 39.64.

Sve ovo potvrđuje da je Evropa izašla iz ekonomske recesije, a da li će se ovakav trend nastaviti, videćemo. U poređenju sa našim uslovima, mi smo još uvek daleko od oporavka umetničkog tržista jer stagniramo na nivou evidentnog uzdržavanja od investiranja u umetnine, a to znači da naši poslovni ljudi i kolekcionari procenjuju da još nije došao dobar trenutak za pojačanu aktivnost na ovom polju. A to je još jedan od pouzdanijih barometara u kom se pravcu kreće neka ekonomija. 

J.D.

Madl’Art, br. 12, Evropa, 4. 10. 2007