Aukcije američkog Sotebija porasle za 52%, ili na 1.8 milijardi dolara

Najbrži Sotebijev rast tržišta prošle godine bio je u Americi, gde su, posebno Pikaso i Sezan, pomogli bujanju aukcijskog rezulta za više od 50 procenata. Rast u Aziji, gde je prodaja uspostavila korak sa centralnom Evropom, bio je rangiran na drugo mesto, praćen Velikom Britanijom. 

Druga, najveća aukcijaska kuća u svetu koju vodi izvršni šef Vilijam Rupreht, prodala je umetnost za 1.8 milijardi dolara tokom 2006 godine, što je porast od 52 procenata u odnosu na prethodnu godinu, prema Sotebijevim pokazateljima koje su načinili analitičari i investitori. Aukcije u Velikoj Britaniji od 1.2 milijarde  dolara porasle su za 28 pocenata od 2005. dok su azijske prodaje od 282,3 miliona dolara činile 29 posto više nego prethodne godine. Aukcije u centralnoj Evropi povećane su za 6 procenata što je iznodilo 320,1 milion dolara. 

Dok su Sotebis i njegov najveći rival Kristis Internacional imali benefit i na novim tržištama kakva je Azija, SAD su privukle većinu bogatih prodavaca, ali i kupce milijardere. Pikasova ’Dora Mar sa šeširom’ koju je ponudio rođak čikaškog bisnismena Rona Gidvica, postigla je 95,2 miliona dolara na Sotebijevoj njujorkoj majskoj prodaji. Klimptov portret bečke hostese Adele Bloh-Bauer, pronađenog kod naslednika jedne nacističke žrtve, prodat je novebra kod Kristija za 87,9 miliona dolara. 

’Značajan deo rasta nastao je zbog toga što su kolekcionari uvereni u lukrativnost trenutka za prodaju’, istakao je Rupreht u jednom intervjuu prošlog meseca. ’Poverenje u vrednost velike umetnosti dramatično je postalo’. Sotebijeva potparolka Dijana Filips potvrdila je da je okupljanje investitora na aukcijama bilo ispravno – cene Pikasa i drugih velikih imena modernizma skoro da su udvostručena od 2003. godine, prema indeksu ’Istraživanja umetničkog tržišta’. 

Svetski sistem Sotebija kaže da je njegova prodaja od 3.66 milijardi vredne umetnosti 2006. veća za 36 procenta nego godinu dana ranije. Američke aukcije činile su polovinu ove sume, a britanske trećinu, čime je američko tržište jedan i po put veće od britanskog koje je u svetu na drugom mestu. 

Sotebijev godišnji izveštaj za 2005. o prihodu i profitu sa aukcija javno je objavljen marta 2006. Kristis, koji poseduje francuski milijarder Fransoa Pino, neće izaći sa ciframa dok ne izračuna ukupni prihod i profit sa aukcija koji oni daju dvaput godišnje. ’Mi nastojimo da početkom januara izvestimo o ekstremno robustnoj cifri’ napisao je u decembarskom e-meilu Ed Dolma, Kristijev glavni izvršni zvaničnik. 

Podaci o Kristijevim regionalnim aukcijama još uvek nisu dostupni iako je Dolman rekao da su impresionističke i modernističke aukcije porasle za 82 procenta prošle godine, i da je svetski ukupni iznos ’veći od 30 procenata’ u odnosu na 3.2 milijarde dolara u 2005. Prodaje azijske umetnosti u Hong Kongu, Njujorku i Londonu porasle su za 29 procenata, rekao je.

 

Rusko umetničko tržište preplavio je talas izveštaja koji se odnose na kriminalnu aktivnost u umetničkom svetu. Prošle godine, dr Vladimir Petrov iz moskovke Tretjakovske galerije, utvrdio je da ima 120 otkrivenih umetničkih falsifikata samo za pet meseci. Ove godine, Denis Lukašin, ruski umetnički konsultant, rekao je da su ’gotovo 70 procenata’ ruskih slika u ruskim umetničkim kolekcijama koje su nastale tokom poslednje dve godine – falsifikati. 

Zastrašujuće je da su se ruski umetnički dileri i kolekcionari na juriš domogli Londona za mnogobrojne preprodaje ruske umetnosti, puneći prodajne galerije sa 53 miliona funti – što je do danas najveći iznos trgovine ovom umetnošću. Da bi se stekla ideja o rastućoj brzini ovog tržišnog parnog valjka, opšta cifra na specijalizovanim prodajama ruske umetnosti u Londonu i Njujorku 2000. godine bila je 7,6 miliona. Prošle godine ona je iznosila 85 miliona funti. A uključujući i najnovije prodaje 2006. godine, taj iznos se podigao na 128 miliona funti. 

Štaviše, bilo je i dikrimisanja u tom poslu. Rusko slikarstvo devetnaestog veka bilo je znatno favorizovanije kod novih bogataša posle raspada Sovjetskog saveza. Među njima, vodeća ličnost je plodonosni slikar marina Ivan Ajvazovski. Dve godine ranije, Ajvazovski je bio prvi slikar po prodaji u Rusiji koji je probio barijeru od milion funti. Nedavno je u ponudi bilo14 njegovih dela. Od toga,  devet je bilo kod Kristija, ali samo tri je prodato. Pojavila se sumnja oko toga koliko je stvarnih Ajvazovskih slika bilo, ili onih koji su nastali kao radovi njegovih asistenata u ateljeu. 

Slično, delo Ivana Šuškima, jednog od ruskih najplaćenijih dvetnaestovekovnih pejzažista, našlo je u centru jednog falsifikatorskog slučaja. Bilo da je bio deo ovoga ili ne, dva tipična Šuškinova šimska pejsaša, osporena od stručnjaka ali procenjena na 400.000 i 700.000 funti, bila u prodata. Zvezda devetnaestovekovne umetnosti postao je i Aleksej Harlamov, miljenik Kraljice Viktorije. Njegov sladunjavi portret devojke koja šije, koja je dugo visila kod Fortuma i Masona na Pikadiliju, prodata je kod Bonamsa za rekordnih 620.000 funti. 

Najprimetnija promena kod prodaje bila je u odnosu na dvadeseti vek: ne radikalna apstrakcija Maljeviča već nešto mnogo dekorativnije za prosečnog oligarha. ’Rusi vole figurativno slikarstvo’, rekla je Džoana Vikeri iz Sotebija. U Sotebiju, slika Kineskinje u pozorištu koju je 1918. naslikao Aleksandar Jakovljev, stilizovana u maniru nemačkog pokreta Neue Sachlichkeit, prodata je za rekordan milion funti. A suncem obasjana ulična scena iz Turske koju je naslikao jermenski umetnik Martiros Sarjan, koji se mogao porediti sa Matisom, prodata je čak za 388.000 funti. 

U Kristiju je, nešto tvrdo rađena slika, semierotska bajka dvoje ljubavnika na mesečini Konstantina Somova, izazvala ovacije publike kada je izlicitirana 10 puta preko procene – do 2,7 miliona, rekorda za bilo koju sliku na ruskim prodajama. Slike Borisa Grigorijeva i Aleksandra Ekstera, umetnika koji su pripadali evropskim avangardam – kubizmu i futurizmu, vinule su se na više od 900.000 funti. U prošlosti, ovakvi umetnici ne bi ni bili primećeni na prodajama impresionista i modernista, ali na ruskim, oni su predstavljani kao zvezde. Drugorazredne slike rusa po rođenju Šaima Sutina, Sergeja Poljakova i Nikolasa de Stala, čija su dela rado prihvaćena na prodajama moderne i savremene zapadnjačke umetnosti, posmatrana su nerealno – i precenjena. Ali Rusi nisu imali nijednog od njih. 

Ruske prodaje su poput otkrića lokalnih talenata – cene i procene su neobjašnjive. Ali, kao i sa lažnjacima, sve je ovo tek deo jednog mladog, cvetajućeg tržišta. Ruske prodaje koje se danas rasprostiru po Skandinaviji, Češkoj i Ukrajini, predodređene su da se šire – onoliko koliko ruska ekonomija bude bujala a njena lista milijardera nastavi da se produžava.

J.D.

Madl’Art, br.5, Evropa, 18. 1. 2007