Festival alternativne kulture u Zaječaru

U omladinskoj kulturi pominjanje Zaječara prvenstveno asocira na tradicionalnu Gitarijadu koja je postala svojevrsni rok-muzički simbol ovog grada na kulturnoj mapi Srbije tokom letnjeg perioda. Nešto stariji znaju i za lokalitet Gamzigrad koji u tokom poslednjih godina privlači sve veću pažnju ne samo domaće već i internacionalne stručne javnosti i zbog činjenice da se priprema elaborat Felix Romuliane za njegovu nominaciju za upis na Listu svetske kulturne baštine. Najzad, posle nekoliko godina, obnovljen je i rad letnje Filozofske škole sa istim nazivom, sedme po redu, koju svesrdno pomažu nekolika ministarstva Vlade Republike Srbije (kulture, nauke, prosvete) i opština Zaječar, a medijski i stručno promoviše upravo Treći program Radio Beograda.

Ovom nizu kulturnih događanja u Zaječaru tokom leta, koji niukom slučaju nije iscrpljen, jer, između drugih, na primer, u njemu se tokom godine održavaju i znameniti pozorišni dani povećeni Zoranu Radmiloviću te pesničke večeri, a od prošle godine pridružila im se i manifestacije pod nazivom Festival alternativne kulture koja nosi i akronimski naziv ’Zalet’. Kratki, letimični uvid u ovogodišnja dešavanja na ’Zaletu’ mogu nas odvesti do nekoliko konstatacija koja ujedno otvaraju i neka opšta pitanja, ne samo u striktnoj povezanosti sa kulturom mladih, kojima je alternativno stvaralaštvo uglavnom i posvećeno, i čiji su protagonisti bez izuzetka mladi umetnici, već pružaju i uvid u ukupni kulturni sistem u Srbiji ako pokušamo da ga vidimo i doživimo kao jedinstvenu celinu.

Festival je zamišljen i realizovan da traje tokom cele nedelje, od ponedeljka 17. jula do subote 22. Njegova koncepcija oslonjena je u najvećem delu na muzičkom i vizuelnom stvaralaštvu, mada su te medijske discipline danas dovedene u pitanje usled njihovog gotovo potpunog preklapanja, podudaranja i ukrštanja što se u Zaječaru na ovogodišnjem Festivalu moglo ponajbolje i zapaziti.

Muzički deo alternativne kulture odvijao se u dosta širokom rasponu od klasične muzike, na primer, gitarske muzike koju je izveo zaječarac Milan Milojković u Zadužbini Nikole Pašića do muzičkog performansa beogradskog alternativca na mnogim medijskim poljima Saše Markovića Mikroba koji je tokom neobične kombinacije voditelja i di-džeja, publici poklanjao tridesetak autorskih muzičkih kompilacija muzike iz najrazličitijih krajeva sveta od etno do folk svirki i od eksperimentalnih do avangardnih formi. Mikrob je ovime pokazao kako je taj deo nezapažene i nekomercijalne muzičke produkcije malih tiraža, koji nikada ne dospevaju na top-liste, isto toliko zanimljiv i popularan u ovoj populaciji kao i izvikani hitovi iz oblasti masovne muzičke industrije. Kako se ovaj muzički performans ’Za Dž’ odvijao u samom centru Zaječara, u Radul begovom konaku, on je privukao pažnju ne samo onih koji su namenski pratili program festivala alternativne kulture, već i brojnih prolaznika koji nisu ni znali da se u njihovom gradu održava bilo kakvo kulturno zbivanje.

Ovaj poznati grad gitarijada nije propustio ni ovu priliku da u ovu vrstu programa uvrsti i žive svirke nepoznatih, ali prema sudeći reakcijama posetilaca, zanimljivih nepoznatih grupa poput ’Priručnika Janga trovača’ ili ’Popečitelja’ (iz Kragujevca) i dr. Bilo je tu još raznovrne muzike koja se puštala ili uživo izvodila u Ajrišpabu ili na Istočnoj tvrđavi.

Vizuelna umetnost sastojala se od brojnih manifestacija publik-arta (postavljena u izlozima nekoliko zaječarskih uličnih prodavnica), provokativne izložbe ’Uniforma’ niškog umetnika Srđana Stojkovića, projekcije poznatog filma ’Ritam’ beogradskog autora Vladimira Nikolića, zatim izložbe beogradskog strip-crtača Milana Pavlovća itd.

Zanemarujući uobičajene ’propuste’ koji prate ovakve neformalne manifestacije, iza kojih stoje i neke vrlo značajne kulturne institucije poput zaječarskog Narodnog muzeja, utisak je da bi se malo većom pažnjom na detalje ovaj kul-koncept mogao upotpuniti i razviti u značajan fenomen, te narednih godina dovesti do jednog izazovnog festivala alternativne kulture koji bi re-mapirao kulturnu kartu Srbije i time privukao ne samo veći broj umetnika ove vrste već i brojnije posetioce iz regiona. A blizina bugarske granice mogla i dovesti i inostranu publiku. U tome leži ozbiljan, za sada neiskorišćen, potencijal koji stoji pred ovom grupom entuzijasta i promotera koji su pravi posvećenici ove kulture koja ne može da se pohvali kako ima veliki broj fanova, što svakako nije tačno ukoliko im se ne skrene pažnja na pravi način.

U program su takođe bili uvršćene i promocija knjige Ivana Potića ’To što je stvorilo čoveka’, zatim ’Početak remonta zida’ Olivera Veljkovića u vidu zidnog slikarstva, tribina ’Bežično umrežavanje’, filmovi VARAN ATELJEA iz Beograda, predstava ’Bliže’ Studentskog kulturnog centra iz Niša, itd.

Ovaj efektni primer decentralizacije i demetropolizacije kulturnog stvaralaštva u mnogim formama koje je prepoznala i programski uobličila grupa vrlo mladih ljudi u Zaječaru, pokazao je koji je to siguran put daljeg identifikovanja ove vrste alternativnog umetničkog rada koji se, uz male dopune i uz nove inicijative te sa otkrivanjem brojnih aktera na sceni u znatno širem području, ubuduće može podići na vrlo visoko mesto u ukupnoj kulturnoj ponudi u Srbiji. Time Zaječar može samo da dobije još jednu ozbiljnu referecu na opštekulturnoj mapi današnje Srbije.

Jovan Despotović

Treći program Radio Beograda, Beograd, 28. 7. 2006