Publikum kalendar 06 – Priče iz Srbije

Kada je Liz Mekviston, autor knjige ’Grafička agitacija’, napisao: ’Publikum kalendar je jedan od najvažnijih kolaborativnih grafičko/medijskih projekata tokom dve poslednje decenije… i vizuelno zadivljujući’, zapravo je istakao nešto što u domaćoj kulturnoj i umetničkoj javnosti nije dovoljno prisutno, a očigledno je da izaziva značajnu pažnju i visoke ocene u međunarodnoj.

Naime, više od dvadeset godina, na vrlo specifičan način Đorđe Milekić (alias Stanislav Šarp) i Nada Rajičić, kao kreativni par i jezgro Umetničke grupe FIA iz Beograda, uz saradnju najpre domaćih, a potom i internacionalnih autora, uporno grade jedan umetnički i kreativni fenomen koji se krajem godine promoviše kao jedna vrsta potrošne robe – zidni kalendar, koji zbog svojih vrednosti i kulta koji se polako stvara oko njega, postaje i fenomen koji značajno nadrasta uobičajene domete u svojoj vrsti utilitarnih proizvoda.

Da se zakratko podsetimo. Ova avantura je započela 1993. godine na ruševinama beogradske Galerije ’Sebastijan’ u Knez Mihailovoj ulici na čijem je mestu kasnije nikla monstruozna mermerno-staklena pala ’Progres’. A već 1995. godine, oko ovog projekta koji je postavljen kao atraktivno mesto za izražavanje mnogih stvaralaca, okupili su se brojni autori koji su vlastitu imaginaciju potpuno razvili uveliko prevazilazeći zadate teme i formu jednog godišnjeg kalendara. Ovo izdanje je tada, u medijskom pogledu, bilo zamišljeno kao serija fotomontažnih i fotokolažnih radova dvanaest beogradskih umetnika pod nazivom ’Život u pokretu’. Ili, kalendar za 1999. nazvan je ’Fotomorgana’ a bio je sačinjen od umetničkih fotografija dvanaest beogradskih autora. Njegov dizajn je uradio jedan od najaktivnijih dizajnera na našoj sceni Borut Vild. Jedan od najkontroverznijih beogradskih autora Dragan Papić bio je autor robot-fotografija objavljenih u kalendaru pod nazivom ’Idiot’ za 1998. godinu. Takođe i Aleksandar Kujučev, autor fotografija beogradskog rok i pop sveta objavio je seriju radova u kalendaru za 1997. godinu pod nazivom ’Balkanski ples’.

Prelaz u novi vek (i milenijum) označio je i promenu strategije kreiranja Publikumovih kalendara prema stvaranju novih trendova (trendseteri) i pomeranju granica u shvatanju zidnih kalendara kao potrošne robe namenjene jednogodišnjoj upotrebi. I zaista, praktično su sve do sada objavljene kalendare, iako zamišljeni i realizovani kao posebna izdanja, vlasnici sačuvali kao jednistvenu kolekciju. Za 2001. godinu urađen je kalendar sa nazivom ’Antizid’ koji je promovisan u posebno dizajniranom ambijentu koji je kreirala Ivana Vasić, a održan je u velikom studiju RTS-a u Košutnjaku pred mnogobrojnom publikom u direktnom televizijskom prenosu. Zapravo su od tada posebno i birani prostori u kojima će ovi kalendari koje su stvarali i gosti iz inostranstva biti predstavljani u neobičnim ambijetima: u Zabavnom parku na Kalemegdanu, Bezistanu, tek renoviranom Pozorištu na Terazijama itd., a autori su bili, pored drugih i Marina Abramović, Barbara Kruger, Vim Venders, Mirko Ilić. Namera Umetničke grupe FIA bila je da stvori proizvod u vidu kalendara koji neće biti uobičajeni merači vremena već jedinstvena hronika u vidu priča o Beogradu i Srbiji.

Daglas Etkin, autor knjige ’Od brenda do kulta’ imajući ove karakteristike Publikumovih kalendarskih izdanja napisao je:

’Publikum kalendar je umetnički projekat. On je javna debata o pitanjima kulture i politike. On je hepening. On ispituje javnu komunikaciju. On je niz ličnih priča koje iznose kreativni filozofi… O da, možete videti i koji je datum.’

Za 2006. godinu kalendar je realizovan kao ’Priče iz Srbije’ čiji je koncept nastao na osnovu jedne pesme iz Vukove zbirke ’Crveni Ban’ u kreaciji američke slikarke rumunskog porekla Andree Dežo. Uz to, ova mlada njujorška dizajnerka, ilustrator, pisac i profesor na Parsons školi bila je inspirisana i spskom folklornom baštinom, pričama, pesmama, poslovicama, neobičnim kuvarskim receptima i političkim sloganima, a da pri svemu tome, ona nikada nije bila u Srbiji.

Realizacija najnovijeg Publikum kalendara bila je izuzetno kompleksna i dešavala se na relaciji Njujork – Beograd. Andrea Dežo je u saradnji sa Nadom Rajičić, urednikom kalendara ’06, pogledala i pročitala izbor priča, bajki i pesama iz Srbije. Zatim je napravila uži izbor materijala na čijem je predlošku Andrea Dežo napravila ilustracije za ovo izdanje Publikum kalendara. Izuzetnu raznolikost materijala koji joj je bio inspiracija za ilustracije, objedinjuje to da je nastao na osnovu usmenih predanja. Tako su u Publikum kalendaru za 2006. godinu svoje mesto našle ilustracije Marka Kraljevića, Skadra na Bojani, ali i embargo-kolača, Boška Buhe, pa čak ilustracije erotske pesme iz zbirke Crveni Ban.

Proces realizacije Kalendara za 2006. godinu zabeležen je na videu i pretočen u 15 minutni film. Ovaj kratki video-film, sniman u Njujorku tokom leta 2005. prati učesnike projekta od osnovne ideje do izrade ilustracija. On takođe približava i mnoge zanimljive strane ličnosti umetnice Andree Dežo.

Publikumovi kalendari, kao multidisciplinarni projekat, nose u sebi pored kulturološke i edukativnu misiju. Oni ne reprodukuju samo ’lepe slike’ kao estetičke fenomene, već donose jedan novi pogled na kalendar – ne puki pokazatelj vremena, već sredstvo komunikacije između umetnika i publike. Tokom poslednjih dvadesetak godina Publikumovi kalendari nisu samo merili vreme, nego su ga i predkazivali, pozivajući na buđenje. Posle prvih promocija devedesetih godina, i niza eksperimenata sa najrazličitijim autorima i medijima, formama i sadržajima, noviji Publikumovi kalendari kao izmenjeni projekti u okviru jedinstvene ideje inovacija i kreacija zakoračili su u veliki svet prevazilazeći granice između njega i Srbije.

Ako je Andrea Dežo samo u mašti putovala Srbijom, oni koji u njoj žive mogli su da se uvere u kreativnu čudotvornost autorke koja je imaginacijom razumela i doživela boje, ukuse, jezik i simbole na autentičan, osoben i kompatibilan način. Ona na tom putešestvu nije napuštala Njujork, već je, kao u viktorijanskim putopisnim knjigama napisanim u udobnim foteljama, svoje vizije kreirala kod kuće. Dakle, i time je potvrđena univerzalnost kreativnih ideja ako su one zasnovane ili inicirane onim sadržajima koji su od opšteg kulturnog i umetničkog značaja. Tom fenomenu, posebno u ovom vremenu opšte globalizacije, ništa ne može da stane na put.

Iako je uvek bio izuzetan, neprofitni proizvod, Publikumov kalendar nikada nije bio na prodaju. Njegovi ograničeni tiraži bili su poklanjani ličnostima i institucijama iz sveta umetnosti, kulture i medija u zemlji i inostranstvu. Misija još jedne umetničke kreacije time je oslobođena i puštena u svet, veliki svet koji praktično funkcioniše i postoji bez ikakvih ograničenja i limita. Baš kao i mašta umetnika koji mu daju oblik, sadržaj i formu.

Jovan Despotović

Treći program Radio Beograd, Beograd, 30. 12. 2005