Eduard Čehovin

Trenutno se u Beogradu održavaju dve izložbe poznatih dizajnera: Mirka Ilića, Zagrepčanina koji živi u Njujorku i koji je veliki uspeh u internacionalnim relacijama postigao tamo i Eduarda Čehovina, Beograđanina koji živo i radi u Ljubljani, a koji je takođe veliku  karijeru napravio u međunarodnim relacijama. Njihov povratak u Beograd ukazuje kako je ovaj grad, uprkos svemu, od nekog posebnog značaja upravo za umetničku aktivnost u ovoj oblasti: dizajnu, grafičkom oblikovanju, javnom oglašavanju i tako dalje. Za obadvojicu je zajedničko i to da su tokom jeseni prošle godine učestvovali na prvom beogradskom festivalu advertajzinga te da su članovi Art-direktors kluba Srbije, dakle da su među najznačajnijim protagonistima jedne kreativne discipline koja poprima veoma ozbiljne i uspešne obrise upravo ovde i u najnovije vremene.

Čehovin je diplomirao na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku za grafički dizajn, grafičku komunikaciju i tipografiju. Proveo je potom godinu dana u Americi na Bafalo univerzitetu, potom u Parsons školi za dizajn u Njujorku kao korisnik Fonda za internacionalna istraživanja. Nosilac je više od pedeset internacionalnih nagrada u Evropi, Americi, Kanadi i drugde. Radovi su mu štampani u više od sto internacionalnih grafičkih i dizajn publikacija i prikazivani su u Australiji, Kanadi, Evropi, Japanu, Tajvanu i Americi. Predaje grafički dizajn i piše problemske članke o ovoj kreativnoj oblasti. Posle uspešnog rad u Beogradu tokom osamdesetih godina, gde je poseban doprinos dao u kreiranju totaldizajna Beogradskog izloga u Kulturnom centru za koji je uradio i niz malih upotrenih predmeta u mnogim materijalima kao i brojne suvenire, početkom poslednje decenije prošlog veka preseljava se u Sloveniju gde radi kao docent na Odseku za oblikovanje Akademije likovnih umetnosti Univerziteta u Ljubljani.

Osnovno područje kreativnog delovanja Eduarda Čehovina su vizuelne komunikacije. Poručioci njegovih radova svesni su da Čehovin razume prirodu njihovog biznisa i da on upravo dizajnira u korist njihovog uspeha u tom poslu. Otuda njegova ogromna popularnosti i uticaj znatno izvan granica Slovenije. Među najuspešnije radove su mu svakako dizajn kataloga ’Kontra-Dibidon’, zatim promo materijal za izložbu ’Fruta freska’ u Italiji, znak za ’Dizajn centar’ Slovenije, logo ’Dizajn danas i sutra’, autorski rad kao artdirektor u kampanji ’Diskrimininacija’ i drugo.

Za ovu priliku je izabrao da prikaže seriju od šet bilborada sukcesivno postavljenih u Ljubljani na istom mestu od kojih su pet pod nazivom SK04 nastali i prikazani od januara do maja prošle godine povodom stogodišnjice rođenja slovenačkog pesnika Srečka Kosovela i ujedno, posvećenu prijemu Slovenije u Evropsku unuju 2004.

Kosovel je avangardni slovenački pesnik koji je eksperimentisao u području vizuelne i konkretne poezije. Upravo je takav estetički pristup za Čehovina bio izazov i inspiracija da uradi jedan novi, drugačiji – vizuelni likovni identitet za vizulenu poeziju ovog pesnika i to ciklusa pod nazivom ’Integrali’. U tom poslu koristio je minimalistički svedene Kosovelove stihove likovno ih preoblikujući u svojevrsne znakove i simbole, najčešće crno-bele, ali sa manje-više čestim dopunama crvenim tiskom. Iz daljine gledajući, ovi panoi velikih formata izgledaju kao prostorne arabeske ili tipografski šabloni, dok se izbliza mogu čitati kao stihovi. U toj očiglednoj promeni značenja ovih radova tokom kretanja od njih, ili prema njima, Čehovin je izgradio sopstvenu vizuelnu poetiku baziranu na konkretnim poetskim formama i sadržajima. I u tom spoju dva medija – tekstualnom i vizuelnom, nastao je ovaj čudesni svet oblika i lirike dvojice umetnika koji dolaze iz različitih epoha, oblasti umetnosti i estetičkih shvatanja, ali je istovremeno očigledno da se jednostavno dopunjiju i nadovezuju u jedinstveno kompleksno delo bogatih pesničkih i likovnih sadržaja.

Jovan Despotović

Treći program Radio Beograda, 8. 4. 2005