Gordana Kaljalović

Posle dematerijalizujućih praksi u konceptualnoj umetnosti tokom sedamdesetih godina, sledeća generacija stvaralaca povratila je interes za fizički status umetničkog predmeta, ali sa iskustvom promišljanja i problematizovanja radnih postupaka iz prethodnog perioda. No, taj  trenutak ’povratka’ slikanju, vajanju, crtanju i drugim medijima, pokazao se kao svojevrno raskšće koje je unelo vidnu podelu medju umetničkim istomišljenicima tokom osamdesetih godina.

Dok su jedni upotrebu umetničkih materijala smatrali tek konceptualnom praksom ironičkog, privremenog, potrošnog, nestalnog baratanja fizičkim svojstvima umetničkih predmeta, dotle su drugi ovu promenu shvatili na bitno drugačiju, reklo bi se ’seriozniji’ način nastojeći da u novu umetnost unesu, ili povrate, estetiku stalnosti, trajnosti, postojanosti. I dok je prva grupa autora bila prepoznata kao nosioci dramatičnih promena koje su izmenile sliku vremena, dotle je druga radila povučeno, tiho, u miru, izvan uobičajenih senzacija i burnih javnih manifestacija karakterističnih za epohe prevrata.

Gordana Kaljalović po karakteru i svojim kreativnim osobinama spada u drugu grupu umetnika. Posle završetka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i anglistike na filologiji, u nekoliko navrata boravila je na studijskim usavršavanjima u inostranstvu, i za sve to vreme izlagala je najpre skulpture, a potom objekte i instalacije koji su uspeli da pronađu put autentičnosti i time da joj osiguraju izraženu autorsku poziciju u novonastalom sistemu umetnosti promena. Već od njenih prvih izlagačkih poduhvata publika i kritika su se suočili sa jednom vrstom naglašeno specifičnog autorskog rukopisa koji se posle nekoliko izložbenih prezentacija pokazao kao postojana kreativna baza ove umetnice koja će uvek iznova pokretati njene stvaralačke energije i time dovoditi do sve ubedljivijih formi u vizuelnom, poetičkom i smisaonom pogledu.

Sadašnja izložba pod nazivom ’Oblik nepostojanja’ u nekoliko primera nastavlja sinergičnu aktivnost Gordane Kaljalović u polju fizičkog kreiranja trodimenzionalnih predmeta: skulptura, objekta i instalacija načinjenih od različitih materijala, uglavnom drveta, stakla, parafina i silikona. U samo nekoliko radova postavljenih na podu, zidovima galerije i u prostoru, Gordan Kaljović je uspela da pokaže sve bitne karakteristike svoje plastičke estetike. Na prvom mestu to je nepogrešivi osećaj za materijale, u prvom redu za drvo finih osobina i boja (poput trešnjevog, kruškovog, orahovog, šljivinog i tako dalje). Poštujući u najvećoj meri te karakteristike, Kaljalovićka ih nadograđuje obojenim plastičnim vinilima i u tom ’sudaru’ prirodnog i veštačkog izranja jedan svet umetnosti koji u našem umetičkom svetu nema ozbiljnog konkurenta.

Njena skulptura je vremenom postepeno prerastala u objekte, a potom u promenljive forme koje se postavljaju samo za jednokratno namensko prikazivanje objašnjavajući koncept određene izložbe. Tako je do sada Gordana Kaljalović realizovala projekte pod nazivima ’Poetika linije’, ’Grad, magični univerzum’, ’Intimni program za studiju predmeta u enterijeru’, ’Skok u prazno’ i druge. Uz sadašnju izožbu, ovaj niz pokazuje njenu punu posvećenost da uspešno iz materijala koji upotreljava izvuče i naglasi one manje vidljive karakteristike koje bez ovakve autorske intervencije ostaju neprepoznatljivi za posetioce izložbe. I u tome leži sama bit njenog stvaralačkog angažovanja.

Aktuelna izložba Gordane Kaljalović je samo još jedna karika u nizu fenomena koji potvrđuju autentičnost ovog kreativnog sveta oblika u sve nerazgovetnijem polju današnje vizuelne umetnosti kojoj će, napokon, konačni obris dati upravo ovakvi lični, krajnje personalizovani autorski doprinosi.

Jovan Despotović

Treći program Radio Beograda, Beograd, 5. 4. 2005