Mirko Ilić

Da li je lažan utisak, ali čini se da Beograd stvarno ponovo dobija izgled značajne metropole na mapi svetskih kulturnih centara što se zapaža i po sve učestalijim gostovanjima autora sa samog vrha internacionalne umetničke scene. Neki od njih su jugoslovenskog porekla, što je poseban fenomen u ovom zaključku. Tako je, samo u jednoj umetničkoj disciplini – vizuelnom stvaralaštvu u najširem smislu te reči, posle gostovanja Žaka Segela i Marine Abramović, izložbi Dušana Džamonje, Jagode Buić, Helmuta Njutna i Enki Bilala, predstavljanja kolekcije moderne i savremene umetnosti muzeja Stedelijk iz Amsterdama, sve to u kratkom vremenskom razdoblju od nekoliko meseci, u Muzeju istorije Jugoslavije upravo otvorena i mala retrospektivna prezentacija sačinjena od stotinak radova Mirka Ilića, jednog od najpoznatijih i najuticajnijih svetskih dizajnera danas, crtača, ilustratora, advertajzing i entartejtment magova koji iz Njujorka, dakle glavnog grada sveta, vlada dobrim delom ove scene namećući svoje kreativne vizije, realizacije, produkcijske standarde i uspešnost praktičnog delovanja kao norme koji su mnogima postali ciljevi u ovoj stvaralačkoj oblasti.

Mirko Ilić je u nekoliko navrata boravio u Beogradu od jeseni prošle godine. Najpre je septembra meseca bio gost na Prvom beogradskog internacionalnom festivalu advertajzinga kada je kao art direktor u uvodnom delu predstavio svoju agenciju ’New New York Ideas’ izazivajući ogromnu pažnju budući da su informacije o njegovom radu ovde stizale preko naslovnih strana najvećih svetskih magazina. Britko i duhovito, tada je objasnio osnovne principe svoga rada ostavljajuči publiku u nedoumici da li je tačno da tokom stvaranja šest sati misli a dva sata radi, i, da je ’lenjost’, prema sopstvenom priznanju, njegov glavni

kreativni pokretač. Potom, mesec dana kasnije ponovo dolazi da bi ugovorio ovu izložbu i formirao kreativnim tim na čelu sa Borutom Vildom koji će je ralizovati. Uspešnost njihovog poduhvata evidentan je već na prvom koraku kada se uđe u Muzej i shvati da je izložbena prezentacija uspela da sledi Ilićeva shvatanja pokazana u stripovima, ilustracijama, dizajnu i multumediji.

Mirko Ilić je rođen 1956. godine u Bijeljini. Sredinom sedamdesetih, kada smatra da umetnici nisu samostalni i da umnogome zavise bilo od države bilo od institucija, pa stoga počinje da objavljuje ilustracije i crtane storije u nezavisnoj štampi – omladinskoj (Polet, Pitanja, Studentski list, Student, Gledišta) i ozbiljnoj (Start, zagrebački Danas) što mu omogućava da se odvoji od standardizovane predstave umetnika – zavisnika od spoljašnjih kriterijuma koji uglavnom nisu imali veze sa kreativnim radom i da na taj način počne da živi od svoga rada ne praveći kompromise sa uobičajenim zahtevima koji vladaju u tom svetu. Tada organizuje i svoju prvu grupu strip-crtača pod imenom ’Novi kvadrat’ i u drugoj polovini te decenije svoj rad počinje da prodaje i u inostranstvu započevši saradnju sa talijanskim časopisima Pardon i Panorama.

No, tadašnja Jugoslavija, čak i Evropa, Iliću postaju tesni te se 1986. nastanjuje u Njujorku gde odpočinje da radi kao ilustrator za najveće magazine i novine: Tame, New York Tames, New York Tames book review, Washington Post, Los Angeles Tames, Village voice i druge. Početkom devedesetih postaje art-direktor internacionalnog izdanja uticajnog Tame magazina, a nešto kasnije ima istu funkciju u i prestižnom New York Tamesu. Obe publikacije, i magazin i novine, ne samo u američkim, već u svetskim relacijama postavljaju, određuju i daju odgovore na politička i ekonomska pitanja dana koja se prate u vladama najvećih država. Ilustrovani deo ovih izdanja, za koji odgovara Mirko Ilić, uz hedlajnse, najdirektniji su i najsažetiji u porukama koji se u tekstovima mogu pročitati. Uticaj Mirka Ilića time je postao nemerljiv standarnim kriterijumima. Već 1995. godine on osniva i svoj studio za grafički dizajn, odnosno, 3-D (trodimenzionalnu) kompjutersku ilustraciju. Bio je i predavač dizajna i ilustracija na Cooper-union univerzitetu a držao je postdiplomske kurseve iz ovih disciplina na Školi vizuelnih umetnosti u Njujorku. Objavio je nekoliko knjiga koje problemski sistematizuju iskustva do kojih je došao praktičnim radom u ovim disciplinama.

Istovremeno grafičko oblikovanje ozbiljnih tema (rasni problemi, antisemitizam, prava manjina i manjinskih grupa, izazovi genetskog inženjeringa, planetarna polucija, prenaseljenost i mnoge druge) i zabavljanje gledaoca-čitaoca spadaju u metodu Ilićevog obraćanja preko masmedija. Ovaj zagrebački novovalista sa Menhetena koji Ameriku vidi na način da boginju Pravde obljubljuje kip Slobode, znameniti simbol Njujorka, onaj isti koji pridošlice prvo ugledaju kada doputuju i koji im simbilizuje i čak izgleda kao ostvarenje životnog sna, govori crtanim jezikom opore ironije, sarkazma, arogantnosti koji razjedaju uvrežene predstave o jednom načinu života koji je za mnoge stalne ili povremene useljenike bio cilj i razlog putovanja preko Atlantika ili Pacifika. I Ilić je sećajući se čak tačnog datuma dolaska u Ameriku, tačnije u Njujork koji ga je kao umetnika zapravo jedino i zanimao, gladao na tu zemlju kao mesto jednakih mogućnosti za sve, dolazio je, dakle, sa predrasudama koje je tek imao da svojim razornim perom za crtanje uobliči u realnost podignutu na jedan znatno viši stadijum stvarnosti – umetničke realnosi bazirane na životnim činjenicama sa kojima ima svakodnevno da se nosi.

Odbegavši od komunističkog, doduše ’mekog’ ali ipak totalitarnog režima, obreo se u jednom drugom totalitarizmu, sada ’tvrdom’ kapitalizmu čija su pravila igre rigoroznija. Nije više bilo dovoljno imati kvalitetne ili atraktivne kreativne ideje, najbitnije je postalo prodati ih, odmah je postao svestan! Kako sada zadržati umetničku slobodu i samosvojnost u uslovima teške borbe na slobodnom tržištu milionskih ideja?

Počeo je perom i tušem da crta na kuhinskom stolu, a danas već ima ceo sprat u srcu Njujorka, u 32. ulici ističnog Menhetna, i radi kompjutersku animaciju na najsofisticiranijim uređajima. Uspeh koji je stekao relativno brzo, neko bi rekao da je imao i sreće, ali koji je plod onoga što je odavde poneo – brzog razmišljanja, uočavanja bitnog, direktnog vizuelnog uobličavanja teme. U to spada i sposobnost da najpre urednike ubedi u svoj koncept i način komentarisanja, a potom da čitaoci novina uspostave sa njim neposrednu relaciju, da se razumeju i da prihvate njegovu poruku. I upravo na tom mestu počinje i završava se stvaralačka odiseja Mirka Ilića. Počinje i završava se jedna avantura slobodoumnog duha koja nije imala šanse na neuspeh usled vulkanske energije koja je izbajala iz ovog autora odraslog i formiranog u sistemu jednog tradicionalnog etičkog koda a našavši se u zrelim godinama u potpuno drugačijem brzo promenljivom estetičkom sistemu koji je nemilosrdan prema svakome, posebno prema netalentovanima, uplašenima, sporima, dakle, neuspešnima. Naravno, on, kao ekstremno talentovani čovek, nije imao izbora. Prihvaćeni rezultati njegovog umetničkog rada bili su jedini mogući ishod Ilićevog životnog i umetničkog izazova po koji je došao i koji je priželjkivao i koji je napokon požnjeo.

Prodaja rada, odnosno, marketing koji artdirektor mora da obavi sa urednikom izdanja a koji konačno pušta ili ne neku (napisanu ili nacrtanu) ideju u novinu, postali su umetnička i životna realnost Mirka Ilića u zemlji ’velikih mogućnosti’. Brzo je razumeo: lanac postoji i polazi od njega (autora, ilustratora), zatim preko kreativnog direktora i urednika (selektora, cenzora) dolazi do kupca (čitaoca, konzumenta). Posrednici između njega i ciljne grupe kojoj se obraća, onaj su činilac u ovom čvrstom nizu koji zapravo grade tvrdi temelj tog sistema. Njih uveriti, ne da je ideja koju sadrži rad kvalitetna, već da će ona biti prepoznata i prihvaćena, isto je tako odlučujuće kao i doći do ideje i uspešno je pretočiti u vizuelni fenomen. Ta osobina, ipostavilo se, takođe je jako izražena u autorskom karakteru Mirka Ilića. I ovaj ’individualni anarhista’, kako o sebi misli i kako javno nastupa, prihvatio je to jedino pravilo-kompromis izvan same stvaralačke autonomije. Time je naglo ušao u jedno posve drugačije područje, u oblast brendomanije koju je Amerika izmislila i koja je upravo u vreme kada je Ilić tamo stigao postala tema dana, još tačnije, imperativ opstanka na bilo kom od mnogobrojnih tržišta. Mirko Ilić je naprosto postao one-man-brand. Bilo je neophodno dobro shvatiti pravila advertajzinga i entartejmenta u društvu koje je zasnovano na reklami i zabavi koji prodaju bukvalno svaki proizvod, pa i onaj sa umetničkim pretenzijama.

Kako je ova izložba pokazala sve aspekte rada Mirka Ilića, od njegovih početaka kao ilustratora kada je i beogradskom nedeljniku ’Vreme’ prvi put ponudio svoje ’angažovane’ crteže, ovaj osvrt završićemo principima kojima se rukovodi danas u najistaknutijoj oblasti koja sada zaokuplja najveću pažnju javnosti: Ilićev smisao za advertajzing i kvalitet ideja koje stvara i kojih se u toj oblasti propagande drži kao sopstvenog brenda, ili tradicionalno govoreći, kao autorskog pečata. Smišljanje ideja, realizacija grafičkog dizajna, produkcija ilustracija, fotografije, kopirajter i druge njima srodne kreativne oblasti… dakle, sve ono što čini ili što potpuno izgrađuje jedan globalni fenomen današnjice koji se uobičajeno naziva – oglašavanje, publicitet, ili prosto reklamiranje, za Mirka Ilića je još jedan kreativni izazov koji ga pokreće iz stanja ’lenjosti’ u stanje maksimalne angažovanosti.

On je svojim radom na tragu onoga što bismo mogli nazvati advertejtmentom, kovanicom izvedenom iz pojmova advertajzing (reklama) i entartejtment (zabava). Zaista, da li se ova oblast kreativnog izražavanja koja danas apsolutno dominira štampanim i elektronskim medijima može uzeti kao reklama zabava, ili zabava putem reklama? Gledajući ovu Ilićevu izložbu, odgovor je nedvosmisleno pozitivan.

Globalni fenomen propagande, svega onoga što ona obuhvata od prodaje paste za zube, uložaka, piva ili automobila do propagiranja neke ideologije, odnosno političkih ideja ličnosti koje su im protagonisti i promoteri, taj oblik globalnog javnog komuniciranja više se ne može zaustaviti niti obuzdati. Ova kreativna profesija sačinjena je od velikog broja disciplina – kako vizuelnih tako i verbalnih, kako estetičkih tako i semantičkih, kako socioloških tako i psiholoških… Cilj je da se kritički promisli način produkovanja i plasiranja nekog predmeta, ideja ili ličnosti u kamapanjama, da se, uz poređenje sa brojnim iskustvima, pronađe i odredi mesto propagandne prakse, ove nadasve složene i nezaustavljive oblasti kreativnog izražavanja u stvaranja novih ideja koje posreduju u najrasprostranjenijoj vezi današnjice – u lancu: proizvodžači-roba-konzumenti.

Na samo jednoj izložbi Ilić je ovom prilikom publici, vrlo sublimirano i vrlo direktno predočio one aspekte recentnog oglašavanja i dizajniranja koji vladaju današnjim svetom komunikacije – razmišljanja, življenja i korišćenja ideja koje grade savremeni svet globalnih brendova, robnih marki i ideologija potrošnje. Možemo dopuniti staru Makluanovu ideju po kojoj je medij poruka, ali isključivo u opštoj zajednici masmedijskih konzumenta, korisnika i ovisnika tih poruka. A advertajzing je upravo sama suština ideja današnjeg sveta, onog u kome se kreiraju stvarne ili nametnute potrebe, želje, zahtevi, prohtevi… Ako je zabava (entartejnment) bila najveći biznis prošlog veka, reklama (advertajzing) će se zasigurno, to nije teško predvideti, probiti na prvo mesto u ovom stoleću. To je slika vremena koje zapravo živimo ma gde se nalazili.

Na ovoj izložbi moguće je još jednom uveriti se koliko je umetničko ili primenjeno (ovog puta advertajzing) stvaralaštvo koje se danas proizvodi u ogromnim količinama vitalno, ispunjeno eksplozivnom energijom, intenzivnog zračenja i nadasve, poput svojevrsne ‘ambalaže’ uspešno priređeno da se ‘navuče’ na neku polaznu političku ideju ili finalni product. U svakom slučaju, neizbežno se desi očekivano čudo: art – u bilo kom obliku. Mirko Ilić je veliki majstor u tom poslu.

Nema sumnje da će se njegovo angažovanje prezentovano na ovoj izložbi snažno odraziti na ukupnu kreativnu scenu u Srbiji – od stvaralaštva akademskih i umetničkih krugova do praktičnog rada na reklamama i u kampanjama mnogobrojnih agencija i pojedinaca, kao i na njenu predstojeću, festivalsku i sajamsku prezentaciju u Beogradu, Evropi i svetu,  potvrđujući time i sasvim zasluženo visoko mesto koje Mirko Ilić i njegova agencija već duže vreme drže u tim oblastima i u međunarodnim okvirima.

 Jovan Despotović

Treći program Radio Beograda, Beograd, 11. 3. 2005