Konstantin Brankusi

1876 – 1957 

Oni koji nazivaju moj rad ’apstraktnim’ su imbecili; ono što oni zovu ’apstraktnim’ u stvari je čist realizam, realnost koja nije predstavljena spoljašnjom formom već idejom koja stoja iza nje, suštinom dela. 

’Stvarati ako bog, vladati kao kralj, raditi kao rob.

Brankusi je najpre učio u Umetničkoj školi (za umetnost i zanate) u Krajovi, potom u Nacionalnoj školi lepih umetnosti u Bukureštu. Napustio je Rumuniju 1904. godine i posle Minhena, Ciriha, Basela dolazi u Parizu gde pohađa École des Beaux-Arts. Još kao student radio je pod uticajem Ogista  Rodena, ali je u svom stilu izmestio naturalističku reprezentnost prema stilizovanim, elegantnim formama. Kada je Roden pozvao Brankusija da mu bude asistent, odbio je izgovarajući se kako ’u senci velikog drveta, drugo drvo ne može da izraste’

Serija ’Ptica u prostoru’ (izrađena u bronzi i u mermeru), značajna i po tome što je izazvala nesporazum na američkoj carini oko zagonetke da li je to umetničko delo, ili deo nekog mehanizma, ili čak parče metala? 

Bio je jedan od prvih skulptora koji su eksperimentisali sa apstraktnom umetnošću, da bi potom njegov rad postao polazna osnova za celokupnu modernu skulpturu dvadesetog veka. Dela mu se nalaze u najvećim svetskim muzejuma moderne umetnosti. U Tirgu-Žiu (rodnom mestu) postavljeno jedno od najpoznatijih njegovih dela – ’Beskrajni stub’, visok 30 m izrađen između 1927-1937. 

 

Jovan Despotović

Madl’Art, br.2, Evropa, 14. 9. 2006