Ruski bum – originalna lukavost

Rusko umetničko tržište preplavio je talas izveštaja koji se odnose na kriminalnu aktivnost u umetničkom svetu. Prošle godine, dr Vladimir Petrov iz moskovke Tretjakovske galerije, utvrdio je da je bilo 120 otkrivenih umetničkih falsifikata samo za pet meseci. Ove godine, Denis Lukašin, ruski umetnički konsultant, rekao je da su ’gotovo 70 procenata’ ruskih slika u ruskim umetničkim kolekcijama koje su nastale tokom poslednje dve godine – falsifikati. 

Zastrašujuće je da su se ruski umetnički dileri i kolekcionari na juriš domogli Londona za mnogobrojne preprodaje ruske umetnosti, puneći prodajne galerije sa 53 miliona funti – što je do danas najveći iznos trgovine ovom umetnošću. Da bi se stekla ideja o rastućoj brzini ovog tržišnog parnog valjka, opšta cifra na specijalizovanim prodajama ruske umetnosti u Londonu i Njujorku 2000. godine bila je 7,6 miliona. Prošle godine ona je iznosila 85 miliona funti. A uključujući i najnovije prodaje 2006. godine, taj iznos se podigao na 128 miliona funti. 

Štaviše, bilo je i dikrimisanja u tom poslu. Rusko slikarstvo devetnaestog veka bilo je znatno favorizovanije kod novih bogataša posle raspada Sovjetskog saveza. Među njima, vodeća ličnost je plodonosni slikar marina Ivan Ajvazovski. Dve godine ranije, Ajvazovski je bio prvi slikar po prodaji u Rusiji koji je probio barijeru od milion funti. Nedavno je u ponudi bilo14 njegovih dela. Od toga, devet je bilo kod Kristija, ali samo tri je prodato. Pojavila se sumnja oko toga koliko je stvarnih Ajvazovskih slika bilo, ili onih koji su nastale kao radovi njegovih asistenata u ateljeu. 

Slično, i delo Ivana Šuškima, jednog od ruskih najplaćenijih dvetnaestovekovnih pejzažista, našlo se u centru jednog falsifikatorskog slučaja. Bilo da je to tačno ili ne, dva tipična Šuškinova šimska pejsaša, osporena od stručnjaka ali procenjena na 400.000 i 700.000 funti, bila su prodata. Zvezda devetnaestovekovne umetnosti postao je i Aleksej Harlamov, miljenik Kraljice Viktorije. Njegov sladunjavi portret devojke koja šije, koja je dugo visila kod Fortuma i Masona na Pikadiliju, prodata je kod Bonamsa za rekordnih 620.000 funti. 

Najprimetnija promena u prodaji bila je u odnosu na dvadeseti vek: ne radikalna apstrakcija Maljeviča već nešto mnogo dekorativnije za prosečnog oligarha. ’Rusi vole figurativno slikarstvo’, rekla je Džoana Vikeri iz Sotebija. U Sotebiju, platno Kineskinje u pozorištu koju je 1918. naslikao Aleksandar Jakovljev, stilizovana u maniru nemačkog pokreta Neue Sachlichkeit, prodata je za rekordan milion funti. A suncem obasjana ulična scena iz Turske koju je naslikao jermenski umetnik Martiros Sarjan, koji se može porediti sa Matisom, prodata je čak za 388.000 funti. 

U Kristiju je, nešto tvrdo rađena slika, semierotska bajka dvoje ljubavnika na mesečini Konstantina Somova, izazvala ovacije publike kada je izlicitirana 10 puta preko procene – do 2,7 miliona, rekorda za bilo koju sliku na ruskim prodajama. Slike Borisa Grigorijeva i Aleksandra Ekstera, umetnika koji su pripadali evropskim avangardam – kubizmu i futurizmu, vinule su se na više od 900.000 funti. U prošlosti, ovakvi umetnici ne bi ni bili primećeni na prodajama impresionista i modernista, ali na ruskim, oni su predstavljani kao zvezde. Drugorazredne slike Rusa po rođenju Šaima Sutina, Sergeja Poljakova i Nikolasa de Stala, čija su dela rado prihvaćena na prodajama moderne i savremene zapadnjačke umetnosti, posmatrana su nerealno – i precenjena. Ali Rusi nisu imali nijednog od njih. 

Ruske prodaje su poput otkrića lokalnih talenata – cene i procene su neobjašnjive. Ali, kao i sa lažnjacima, sve je ovo tek deo jednog mladog, cvetajućeg tržišta. Ruske prodaje koje se danas rasprostiru po Skandinaviji, Češkoj i Ukrajini, predodređene su da se šire – onoliko koliko ruska ekonomija bude bujala a njena lista milijardera nastavi da se produžava.

Jovan Despotović

Madl’Art, br. 6. Evropa, 8.2.2007.