Program za Beograd

Kultura 

Program za Beograd se zalaže da sloboda kulturnog i umetničkog stvaralaštva bude potpuno neograničena, a sva dobra nastala u tim oblastima budu dostupna svima pod jednakim uslovima. U kulturi i umetnosti ne može postojati cenzura, a ocena rada kulturnih ustanova i vrednosti umetničkih dela biće podložna jedino stručnoj kritici. Istovremeno je zagarantovan nesmetan razvoj kako srpske tako i svih kultura nacionalnih manjina u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji. Stvaraoci kulturnih i umetničkih dobara treba da su zaštićeni od svakog političkog i ideološkog uticaja, represije i bilo kog oblika estetičke ili kreativne neslobode.

Program za Beograd se zalaže za decentralizaciju i racionalizaciju mreže kulturnih ustanova prema potrebama lokalne samouprave. Time će se ublažiti regionalna neujednačenost u kulturnom razvoju i probližiti svakom građaninu. Posebno se zalaže za obnovu mecenarstva i zadužbinarstva kao značajne tradicije, ali i drugih oblika privatnog ulaganja u umetničke institucije i stvaralaštvo u novim uslovima predstojeće političke, društvene i ekonomske tranzicije, bilo poreskim olakšicama bilo na neke druge načine. U prvom trenutku državno ulaganje u kulturu i u lokalnim, opštinskim samoupravama mora dostići najmanje 1 % nacionalnog dohotka, a u narednom periodu 3 % (kolika je preporuka (UNESCO-a), što će uz povećanje i privatnog, neposrednog ulaganja u kulturu kada se za to stvore zakonski uslovi, značajno ojačati ne samo njenu materijalnu osnovu već će ona time postati dostupna najvećem broju građana. To će se neposredno odraziti i na sam egzistencijalni položaj kulturnih poslenika i umetnika koji je danas izrazito težak. 

Promena političke situacije u Jugoslaviji, Srbiji i Beogradu podrazumeva i ukidanje međunarodne izolacije i slobodno uspostavljanje pokidanih kulturnih veza sa svetom. Sadašnje stanje u kulturnim ustanovama kojima je osnivač i finansijer grad Beograd, i opštine u njegovom sastavu, (pozorišta, muzeji, arhivi, biblioteke, kulturni centri, domovi kulture i dr.) nezadovoljavajuće je ne samo zbog njihovog neadekvatnog materijalnog položaja već i zbog olšte zapuštenosti (profesionalne, kadrovske, programske, tehnološke, građevinske itd.). U poslednje vreme (naročito tokom protekle decenije i to u najznačajanijim institucijama) zabeleženo je snažno prisustvo politike koje se mora potpuno eliminisati.

Sva umetnička udruženja postala su isključivo poluge političke vlasti, što je začeto ideološkim konceptom totalitarnog (komunističkog) sistema posle drugog rata, čega se ona moraju osloboditi i postati isključivo strukovne asocijacije koje jedino brinu o profesionalnom statusu svoga članstva. Ona moraju poprimiti samo oblik svojevrsnih sindikata kulturnih radnika.

Ciljevi koji se odmah postavljaju i u najskorije vreme moraju biti realizovani su organizaciona i materijalna racionalizacija mreže kulturnih ustanova po principu decentralizacije na regionalnu i lokalnu – opštinsku samoupravu. Posle stvaranja stabilnih uslova u novouspostavljenom ustrojstvu vlasti načiniće se horizontalno (lokalne i regionalne institucije) i vertikalno (institucije od opšteg nacionalnog interesa) povezivanje srodnih ustanova: pozorišta, muzeja, biblioteka, arhiva, zavoda za zaštitu spomenika kulture, domova kulture, kulturnih centara, itd. Model novog funkcionisanja bi se, između ostalog sastojao i u tome što će srodne državne ustanove prema delatnostima imati zajedničke pomoćne službe (administraciju, računovodstvo, tehnički servis, održavanje, obezbeđenje i sl.) dok bi u programskom delu one ostale potpuno autonomne, i kao i dosad, profesionalno, stručno i javno odgovorne za svoj rad. 

Novopostavljeni poverenici za kulturu u opštinama treba da se izbore za bolji materijalni status kulture i njenih poslenika kroz preraspodelu budžetskih sredstava. Takođe, oni treba da utiču na promenu fiskalnih propisa koji će omogućiti privatnicima da direktno ulažu u kulturu, a za uzvrat opštine će ih na adekvatan način osloboditi poreskih davanja. U promenjenim političkim uslovima očekuje se i povećanje broja privatnih kulturnih ustanova kojima će se, kao ne profitnim organizzcijama, omogućiti “jeftinije” poslovanje. Program za Beograd se zalaže za olakšavanje rada postojećih ali i za osnivanje novih alternativnih kulturnih ustanova kao najvitalnijeg segmenata svakog umetničkog sistema. 

U periodu predstojeće tranzicije koja će neminovno i u tranformaciji našeg kulturnog sistema trajati 2-3 godine, položaj kulture u društvu će se postepeno poboljšavati do nivoa koji je ranije imala, a koji će je ponovo i potpuno integrisati u kulturni prostor Evrope i sveta u kome je ona uvek bila na odgovarajućem mestu. 

Jovan Despotović 

Demokratska stranka, Gradski odbor, s. 65-66, Beograd, 9.  2000