Kosta Bogdanović

Mesto i uloga predmeta umetnosti u vajarskom iskustvu Koste Bogdanovića određeni su relacijama vizantijske tradicije i visokog modernizma. Naravno da je vizantijska estetika vizuelnih umetnosti tek predtekst ili pomoćna gnoseološka disciplina u razumevanju te uloge predmeta umetnosti ali ona upravo zbog toga i deluje svojim unutrašnjim kodovima kreativnim determinantama i fizičkom voljom stvaranja. Ovi pojmovi se mogu protumačiti pomenutim sistemima (sa) znanja ali, sa druge strane, oni su oslobođeni upravo zahvaljujući iskustvima modernizma kojih je Bogdanović potpuno svestan. Šta više, ta praksa preplitanja u njegovom stvaralaštvu je evi-dentna. Koji su njegovi načini razumevanja i interpretacije Vizantije kroz moderni-zam, ili načini razumevanja modernizma na vizantijski način? Antinomičnost oblika Koste Bogdanovića ukazuje vrlo delotvorno i materijalizovano na taj dodir nespo-jivoga. Kao stvaralac – vajar Bogdanović traga za dometom forme. To je primarna struktura petougla koji ima poreklo u čistoj empiriji ovog oblika koji se u prirodi obrazuje na različite načine i uvek ima istu funkciju: ekonomičnost vlastite strukture u energetskim interferencijama sa okolinom. Ovaj primarni ili svedeni oblik za Bog-danovća kao savremenog stvaraoca sa različitim iskustvima vizuelne percepcije, poseduje još i element naznake treće dimenzije, onog osetljivog trenutka kada “ski-ca”, dakle mentalna aktivnost, postaje telo -predmet, dakle činjenica fizičke aktiv-nosti. Otuda se već niz godina u delu Koste Bogdanovića ponavlja oblik petougla kao svojevrsni individualni “dizajn”, objašnjavan na veoma mnogo načina. I najzad, delo mislećeg stvaraoca Koste Bogdanovića za koga je uvek uznemirujuće i otvoreno pitanje estetičkog smisla, može se objasniti teleološkim iskustvima staro-vizantinaca. Za njih je oblik, slika, (i napokon) kip, pitanje transcedentacije: zamena duhovnog supstrata volje za činjenjem gotovih predmeta, dakle učinkom te volje što je ipak sporedno, sekundarno a u ekstremnim slučajevima (na primer u konceptu-alnoj umetnosti) i nepotrebno. Dakle, delo Koste Bogdanovića jasno odaje navedenu dvostrukost, uslovno govoreći kroz dominantnu duhovnu aktivnost kao želju za stvaranjem oblika i samog estetskog oblika po sebi kao ’neophodne činjenice’.

Jovan Despotović

Jugoslovenska galerija umetničkih dela, Galerija ’Andrićev venac’, Beograd, 1993