Skulptura I

Jednogodišnji presek likovne produkcije u Srbiji, kakav bi trebalo da se registruje i oceni na Oktobarskom salonu, teško da je danas dovoljna informacija i za publiku i za stručnu javnost. Ovaj 33. salon ponovio je sve nedostatke koji su ranijih godina već bili uočeni. No, sama skulptura, naročito u delima mlađih stvaralaca, pokazuje jednu izvanrednu vitalnost, okrenutost problemima savremenog stvaralaštva, i skloni smo da ocenimo — upravo pokazuje i najdosledniju samoodređenost. Stilska heterogenost je dakako znak ovog vremena, ali se čak i u tim uslovima može prozreti prisustvo jake generacije vajara koji nedvosmisleno obeležavaju početak 90-ih godina.

Jovan Despotović 

33. oktobarski salon, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd, 1992