Jarmila Vešović – crteži

U beogradski slikarski krug uključio se, tokom poslednjih nekoliko godina, veliki broj autora najmlađe generacije, stvaralaca sa jasnim naznakama specifičnog, individualnog shvatanja umetničkog dela. Raznovrsnost ovog perioda nije samo posledica krajnje disparatnih slikarskih sistema koji se zasnivaju na veoma različitim slikarskim uzorcima, bilo da su oni potekli iz istorijskog perioda bilo iz vremena avangardi dvadesetog veka, već i na veoma uočljivom prodoru izrazito ličnih optika, što je iziskivalo i pronalaženje adekvatnih piktoralnih iskaza. No, iako se većina tendencija u okviru talasa najnovijih strukturalnih postavki površine platna uglavnom zasniva na ekspresionističim postupcima (kao da je ovo vreme brze zamene slikarskih shvatanja najpogodnije za takve snažnije izražajne modele), beleže se u pojedinim primerima istovremeno i znaci kretanja u okviru geometrizovanog rešavanja slike, jer je uticaj tradicije geometrizma u ovoj sredini veoma jak. Ne treba zaboraviti da je duh geometrijske apstrakcije bio jedan od dva paralelna toka oslobođenja naše likovne umetnosti u posleratnom periodu. Stoga nije ništa neobično da se i u najnovijem pokolenju autora pojave ličnosti koje nastavljaju ovu vrstu interesovanja, dakako sa sasvim novim značenjima, razlozima i namerama.

Jarmila Vešović pripada upravo generaciji unetnika koja obogaćuje slikarsku scenu jednom posve jasnom slikarskom koncepcijom baziranom na specifičnoj mešavini geometrijskog i ekspresivnog. Ove dve serije crteža, »Noćne leptirice« i »Obale«, nastale su u istovetnom radnom postupku kao i njene slike takoda, zapravo, predstavljaju istu stranu slikarske aktivnosti u čijem centru je interesovanje za probleme optičkog oživijavanja ravnine platna sa konačnim ciljem da se postigne specifičan viuzelni doživljaj, čije je tumačenje višeznačno i stoga i individualno i složeno. Kada je započinjala, Jarmiia Vešović je radila geometrizovane slike u duhu najbolje tradicije tog pravca u našoj sredini, uz primetna kolebanja na delikatnoj granici između realnog i apstraktnog. Ti njeni početni radovi imali su u osnovi jedan određen stvarni, prirodni predložak koji je u procesu transformisanja u vizuelnu sintaksu redukovan do tragova svojih suštinskih ćulnih i formalnih svojstava. Gusti raster postavljen je kao osnova na kojoj je dalje tekla razrada detalja koji upućuju na izvorno značenje. Sa bojom je bilo isto: redukovana koloristička skala imala je takođe asocijativnu ulogu i podsticala je na zapažanje nekih od osnovnih svojstava predmeta.

U ciklusima »Noćne leptirice« i »Obale« Jarmila Vešović je načinila odlučujući korak. Odstranjene su sve prepoznatljive karakteristike oblika, izuzev naziva radova koji još jedini upućuju na moguća značenja. Smisao slikovne organizacije dokučuje se sada u oblasti čistih plastičnhi kvaliteta, dosledno i konačno apstrahovane podloge u čijoj suštini, izvan vidljivog, stoji jedna dublja i složenlja kontemplativna aktivnost. Otuda se slikarski jezik najnovijih crteža Jarmile Vešović može razumevati u tri nivoa. U osnovi ove prakse nalazi se autentična i izrađena interpretacija ambivalentnosti čovekovog iskustva u oblastima čulnog doživljaja i pojmovnog aktivizma. Na nedokučenoj granici onoga što se naziva ideja neke pojave ili stvari i mogućnosti njenog čulnog registrovanja deluju kreativni impulsi autora. Odatle se nadalje gradi jedna geometrizovana osnova reda, bezličnih struktura, ritmova koji definišu prostor i postojanje sadržaja, da bi se, najzad, u trećem sloju, jednom neinhibiranom, haotičnom i uznemirenom gestualnošću postigao naročiti oblik plastičnog prizora.

Opservirajući oblast samog likovnog stanja ovih crteža očito je da se radi o jednoj suptilnoj igri u polju preplitanja principa jasnoća, uređenosti, odnosa u okviru komoozicije i nereda, eksplicitne faktografije i simetrije. Tu, u epicentru ovih uzburkanih zbivanja i suparništva dva međusobno isključujuća umetnička shvatanja, izgrađena je poetika Jarmile Vešović. Neizvesnost oko konačne prevage jednog ili drugog reda vrednosti u ovim radovima izaziva određeno uzbuđenje ili barem uznemirenost u dešifrovanju ovih crteža, slično istraživanju pisma nepoznatih civilizacija. Vizuelni svet umetnika je skriveni rečnik ispunjen beskrajnim značenjima koja pred umetnika iskrsavaju u jednom naročitom vidu. Jarmila Vešović se upustila u večnu avanturu traženja tog nedokučivog.

Jovan Despotović

Galerija Doma omladine, Beograd, 1984, Gospodar – Vasin konak, Narodni muzej, Kraljevo, 1985