Milena Jeftič Ničeva Kostić – slike i instalacije

Skorašnja plastička interesovanja Milene Jeftić Ničeve Kostić iako se mogu učiniti da su podstaknuta duhom aktuelne obnove slikarstva, koja je karakteristična za početak osamdesetih godina, u osnovi su zapravo neposredno nastavljanje nekih njenih ranijih slikarskih shvatanja. Naime, Ničeva se od samog početka svoga rada zanimala za slikarsku fakturu u delu, za njegovo u prvom redu materijalno oblikovanje koje se i pored vidljive raznovrsnosti što se ispoljavala tokom vremena, zadržalo određene trajne osobine. 

Početkoni osme decenije Milena je stvarala neobične slikarske predstave koje mada su po duhu odgovarale poznatoj figurativno] poetici beogradskog kruga tog perioda, bile podstaknute njenim zanimanjem za materijale, za strukturu slike i to na onaj način koji je nepoeredno potekao iz njene kostimografske delatnosti iz tog prvog razdoblja stvaralaštva. I već je tada bilo uočeno u pojedinim elementima takvog rada da joj je slika organizovana prema pravilima »žanrovskih« prizora; kontinuitet u definisanju tih figuralnih kompozicija doveo je uskoro do, započinjanja jednog sasvim novog slikarskog iskaza. Osnovne postavke u strukturi su nadalje kombinacije optičkih fenomena uz nadalje prisutne sadrnžaje dizajna tekstila s obzirom na autorkine kreatorske inspiracije. No, kako se sada radi o vrsti »čistog« slikarstva svi problemi unutar dela rešavaju se jednim likovnim elementom — bojom. Naročitom upotrebom palete Ničeva oblikuje kompoziciju, udovoljava zahtevima koje predstavljaju teme (najčešće su u pitanju životinje čije je krzno svojevrsni »dezen«), boja je i sam sadržaj slika, hromatski kontrasti oživijavaju ravninu platna na taj način da izazivaju i sasvim primetne optičke senzacije kojih u stvarnosti zapravo i nema. Ometanje naše jasne percepcije kada u ovim slikama nastojlmo da prepoznamo motiv, uzrokovano je namerom slikarke da se podstakne naša pažnje, da se izazove jedan viši stepen koncentracije ili usmerenje pažnje. Ovo otežano uočavanje postignuto je naročitoin postavkom prizora koji je razdeljen u dva plana te se tako dovodimo do osnovnog cilja da prepoznamo specifičan zahvat »dezeniranja«, tj. poseban vid op-arta neobičnih koloristićkih registara. I u njihovoj formalnoj postavci i u opštem utisku koji otuda probija, ovo slikarstvo je u blizini nekih rešenja tzv. pattern painting-a. 

Iz ova dva načina građenia slikarskog prizora Milena Ničeva je tokom poslednjih godina izvela jedan novi ciklus radova. Sada su to »Žita« čiji sam izgled stvara jednu na prvi pogled neorganizovanu celimu, ali koja ipak potpada pod stroge zakone geštalta, odnosno percepcije forme. Uz slike u ovom poslednjem stilskorn nizu Ničeva je razvila i jedan poseban sistem »inscenacije« svoga rada pri čemu su uvedeni elementi environmenta dakle, sada je u postavku rada unet i stvarni prostor, a opšta fantazmagoričnost prizora podiže se upotrebom nekih ne-umetničkih predmeta. Na ovaj je način Milena Jeftić Ničeva Kostić zaokružila dosadašnja interesovanja započevši od problema materijalne organizacije dela, preko vizuelnih eksperimenata do celovite artificijelne sceničnosti sa složenim aluzivnostima i humornim karakteristikama. Ovi poslednji radovi upravo su neki konačni zaključci celokupnog njenog dosadašnjeg stvaralačkog angažovanja. 

Jovan  Despotović

Savremena galerija – Zrenjanin, Zrenjanin, 1986, Treći program Radio Beograda, Beograd, 3. 1986