Pedja Gavrović- Hijerarhija svetlosti

Posle Testamenta Sve-miru i Kvazi-vizije, Peda Gavrović se brzo pojavio sa novim ciklusom slika koje imaju isto tako indikativan naziv — Hijerarhija svetlosti. Ovakav naziv ukazuje uglavnom na dve stvari: najpre da, na opštem planu, svetlost, sem što je fizička pojava sa sopstvenim „merljivim” osobinama, poseduje i sasvim specifična filozofska značenja koja joj daju i određene ’subiektivne’ atribute. Otuda je moguće da se svetlost upravo i hijerarhizuje, na koji se način odredjuje njen semantički te personalni kod. A potom, svetlost je u Istoriji umetnosti imala veoma izraženo mesto i kao striktni likovni element kojim su se naglašavale plastički definisale i određivale interne vrednosti u nekom delu umetnosti. 

Danas Peđa Gavrović ravnopravno upotrebljava obe ove karakteristike jukstapozirajući ih činom kontemplacije i slikarske akcije. Serija ovih belo-plavo-zlatnih slika zapravo i reflektuje ovo mesto kao simbolićku vrednost i ishodište njegovih raznovrsnih umetničkih aktivnosti u kojima smo do sada često imali prilike da sudelujemo.

***

IMA UMETNOSTI I IMA UMETNIKA KOJI SVE SVOJE POSTOJANJE ILI CEO SVOJ ŽIVOT POSVETE DOČARAVANJU JEDNOG JEDINOG SNA. KATKADA JE TAJ CILJ NEPOSREDNO ZADOVOLJEN, MAESTRALNO IZVEDEN. SA LAKOĆOM POSTIGNUT I GOTOVO U UŽIVANJU I OSLOBODENOJ ŽIVOTNOJ RADOSTI ISKAZAN, UKOLIKO JE TAKAV SAN AUTENTIČNIJI, TEŠNJE POVEZAN SA LIŠNOŠĆU AUTORA,UTOLIKO JE MISTIČNA IGRA NJEGOVOG OBLIKOVAMJAU NEKOM DELU NEPOSREDNIJA I UBEDLJIVIJA. 

PEĐA GAVROVIĆ SPADA U UMETNIKE KOJI SU NEPREKlDNO U CELOKUPNOM SVOM RADU SLEDILI ‘PORUKU’ JEDNOG SVOG DAVNOG DETINJEG SNA. U NJEMU SU, U TOM SNU, RATNICI LEPOTE I UZVIŠENOSTI POHODILI ZLATNU PIRAMIDU NASTOJEĆI DA SA NJE POLETE PREMA JEDMOM KVADRATNO SIVOM PLAVIČASTOM OBLAKU ŠTO JE KAO PRIZOR UKOMPONOVAN U IDEALISTIČKOM PLAVO-BELO-ZLATNOM PEJSAŽU. SIMBOLIZUJUČI NA TA NAČIN BORBU ZA JEDNU DRUGU ISTINU. ISTINU POSTOJANJA VRHUNSKE I  KONAČNE LEPOTE. SVE ONO ŠTO JE ON VEOMA RAZLIČITIM SREDSTVIMA DO SADA ŽELEO DA IZRAZI, PA TAKO OVOM PRILIKOM I SVOJIM SLIKAMA. NALAZ SE NA TOM PUTU PROBIJANJA KROZ PRIVID MAGLIMA REALNOG ŽIVOTA PREMA IZAZOVIMA HARMONIJE PRE-ESTETIZOVANOG ČOVEKOVOG DUHA. 

OVAJ CIKLUS NAJNOVIJIH RADOVA PEDE GAVROVIĆA. ’OVOSVOJEVRSNO VIZIONARSTVO, SINDROM JE NJEGOVOG ‘DJEČIJEG EGA’ JEDNOG BUDNOG, VEOMA PERMISIVNOG OKA KOJE GLEDA SA NESKRIVE POTREBAMA ALI I BEZ NASILJA KOJE JE ČESTO KARAKTERISTIČNO ZA DOB TZV. ZRELOG ŽIVOTA (I UMETNOSTI). OSNOVNE BOJE OVOG SLIKARSTVA SU PLAVO, BELO I ZLATNO, KOJE SU TRIJADA SIMBOL SVEGA ŠTO JE POSTOJEČE. DETINJE NEVINO I MOGUČEG KOJE ĆE TEK U BUDUCNOSTI BITl OSTVAREMO A ČEMU SE KAO KONAČNOM CILJU VEĆ SAMIM ČINOM ROĐENJA NEPREKIDNO TEŽI. 

U NEPRESTANIM MENJANJIMA KOJIMA JE PEĐA GAVROVIĆ SOPSTVENO DELO IZLOŽIO SADA SMO SVEDOCI NJEGOVIH SLIKARSKIH PREOKUPACIJA. A DOSADAŠNJE ISKUSTVO U PRAĆENJU UMETNIKOVOG RAZVOJA NEDVOSMISLENO NAS UPUĆJE DA ĆE SE OVA NEPRESTANA POTRAGA ZA VRHUNSKOM ISTINOM I LEPOTOM NASTAVITI I DRUGIM, DO SADA NEUPOTREBLJAVANIM SREDSTVIMA. KADA DOBRO POGLEDAMO OVE RADOVE I SPRlEMNI SMO BEZ UNUTRAŠNJIH OTPORA  I OGRANIČENJA DA PRIMAMO PORUKE KOJE SA NJIH DOPIRU, RASVETLJAVA NAM SE TEK MOMENT U KOME SMO SVEDOCI GAVROVIĆEVOG TRENUTNOG KREATIVNOG STANJA. ODAVDE POLAZI PUT KOJI VODI JEDINO U NEKU NOVU DIMENZIJU, JOŠ JEDNO OD KONAČNIH ISHODIŠTA OVE IMAGINACIJE KOJA SE SVE VISE UDALJAVA OD STVARNOSTI   I KROZ SADAŠNJU FAZU HIJERARIJE SVETLOSTI UVODI NAS U MOGUĆI SVET BESTELESNE LEPOTE PSIHOESTETIČNOST! 

JOVAN DESPOTOVIĆ 

Kulturni centar Beograda, Beograda Prosveta, Salon umetnosti, Beograd, 1986