Pedja Gavrović – Testament sve-miru

Novi crteži, slike i fotografije Peđe Gavrovića-Pegija nastali tokom poslednje dve godine na jedan posredan način govore o artificijelnom zanimanju ovog autora. Ako se malo prisetimo njegovih umetničkih aktivnosti iz nekoliko proteklih godina, u koje ubrajamo ne samo uobičajenu „etvaralačku” delatnost koja se mogla pratiti na šegovim retkim izlaganjima kakve su recimo bile izložbe »New Now« ili Otvoreni oktobarski salon, već specifične oblike ponašanja, rada na sopstvenom izgledu i spoljašnosti, pada u oči da se on opredelio za vanumetničke sadržaje delovanja.

Peđa Gavrović-Pegi naime, nikada nije zastupao umetničku delatnost u tradicionalnom smislu toga pojma, dakle ni, recimo, slikarsku aktivnost na temeljiima bogatih plastičnih iskustava kojima nas podučava i istorija slikarstva i njene tehničke karakteristike, već pre jedan vid autentičnog „mesijanstva” u okviru širokog polja stvaralaštva. Tako je on, na sebe preuzeo ulogu posredovanja između onoga što je on kao školovani umetnik naučio i onoga što je u vreme njegovih umetničkih početaka označeno kao »science fiction art«. No, ne treba ni ovde mehanički slediti intencije takvog načina rada koji podrazumeva jednu veoma naglašenu scientističku imaginaciju, nego upravo suprotno tome: jednu maštovitost zasebnog tipa koja ne samo da izražava sopstvene poglede na umetnost samu, već i prema okolnim artističkim prostorima. Stoga se ne treba zavaravati kada se na primer posmatraju njegove slike iz ciklusa „kvazi pejsaži u kvazi ambijentu” koji je nastao kao način humornog, čak ironičnog autoistraživanja o tome kakav je u stvari on umetnik. Bliži konačnom ishodištu Gavrovićevih žellja u umetnosti predstavljaju crteži „crveni trag, udizam, trag svetlosti i trag tame i fotografije zlatni trag” koji govore o tome da Gavrović zapravo želi da inicira jedan poseban „pseudoreligionzni” doživljaj, ili reći posvećenost prema jednom budućem vremenu visoke civilizacije, estetičnosti, erotskog i glamura.

Jovan Despotović

Galerija BIGZ, Beograd, 1986