Beograd nekad i sad

Velike umetničke teme za stvaraoce uglavnom znače dve stvari: povod ili podlogu za formalno-stilska istraživanja koja niti su uslovljena niti ograničena značenjem te teme, i/ili više-manje uspešnu i potpunu identifikaciju sa predmetom u njihovim radovima. Za naše savremene slikare, barem većinu njih, Beograd (kao umetnička tema) pre predstavlja izrazito pogodnu osnovu za kat-kada uočeno i transponovano poistovećivanje sa istorijskim i kulturnim značenjima koje ovaj grad poseduje, drugi opet veoma osećajno izražavaju sudelovanje u njegovim burnim tragovima vremena, utisnutim događajima, istovremeno i saosećanje, nego ovlažni, čak i neobavezni trenutak kreativne nadahnutosti. 

Beograd jeste tvrđava i jeste metropola, on je povesna, verovatno i rečna granica među različitim i konfrontiranim civilizacijama; ovaj grad je rušen, paljen, bombardovan, ali on je stavio jasno do znanja da je pacifistički i zaštitnički, sklon opraštanju i ponovnim susretanjima u duhu kulture i umetnosti. I kako on, dakle, takav, sa ovim i još neizrečenim i nedorečenim osobinama, može predstavljati išta drugo do vrelo živog zanimanja i stvralačkih podsticaja. 

Beograd nekad i sad, Beograd u slikarstvu nekad i sad. Sa ovim gradom su se menjali i njegovi statnovnici i dobronamerni pohodnici. U njegovim prostorima umetnici su pre svih osećali potrebu za sopstvenim otvaranjem, za prepoznavanjem i registrovanjem duha i huka vremena, za onim karakteristikama epohe što su se utisnule ne samo u mentalitet ljudi koji su ga upoznali, već i u njegovu ahritekturu, zidine i urbanizam, u umetnosti koje se njime bave. Otuda ćete i na ovoj izložbi moći da pratite stilske transformacije od klasičnih i tradicionalnih shvatanja do nekih sasvim novih formi u jeziku likovne umetnosti. Podatnost različitim plastičkim tumačenjima jeste pitanje umeničkih nazora stvaralaca, ali u ovom slučaju i samih datosti ovoga grada koji je sačuvao neke nekadašnje načine življenja, ali i koji danas izgrađuje sasvim nove oblike u sopstvenom organizovanju i izgledu.

Likovni umetnici su svakako prvi i pozvani i neophodni da se, sledstveno zahtevima njihovih kreativnih sredstava, ove različitosti i osobine učine čitljivim, prepoznatljivim kao poruka sadašnje generacije i kao dokument onima koji će tek trebati da ovaj grad upoznaju i približe sopstvenim predstavama i osećanjima i, kao do sada — posvete mu se kroz svoja dela s ljubavlju. 

Jovan Despotović 

Prodajna galerija Beograd, Beograd, 1986