Grafika ’87 – Likovna kolonija

Raznovrsnost umetničkog života kod nas ne ogleda se samo u mnogobrojnim izložbama još mnogobrojnijih stvaralaca, niti samo u knjigama — situdijama posvećenim likovnoj umetnosti, ili časopisima koji objavljuju prikaze izložbi, kritike i eseje, već i u jednom posebnom kvalitetu koji u ovom vremenu sve većih oskudica i restrikcija naročito dolazi do izražaja. Radi se, naime, o sve bržem umnožavanju razlicitdh vrsta umetničkih kolonija u kojima se u uslovima kolektivnog rada i življenja stvara jedna specifična likovna produkcija koja umnogome pomaže da se još bolje upoznamo sa aktuelnim i živim kretanjima u svim oblastima stvaralaštva. Na mapi naših umetničkih kolonija posebno mesto već sada zauzfima kolonija grafičara koja se ove godine po treći put sa uspehon održava u Smederevu. 

Grafika poput crteža, uglavnom se uzima kao »mala« likovna disciplina, no, uprkos takvom statusu, makar je to i tačno, ona snažno utiče na formiranje preciznih pogleda na suštinu likovnog stvaranja. A proces u kome nastaje neki grafički list, poput vela otkriva tajne poslednjih uporišta »posvećenosti« pojma umetnost u uslovima posvemašnih demitologizacija. Rad u umetnučkim kolonijama, druženje umetnika, zajedničko sudelovanje u istovremenom stvaranju, napokon do otvorenost i javnos takvog rada, približavaju nas suštini njihovog dela, i to se sve odvija pred očima široke publike, što nije nimalo zanemarljiv trenutak u sadašnjim, sve težim uslovima percepcije, ili otuđenja, umetničkog dela. 

Smederevo je svoje goste, likovne umetnike — grafičare, poput pesnika, prihvatili svim svojim bićem. Dvonedeljni boravak grafičara, njih osmoro ove godine, usledioje divinim, dragcenim plodovima njihovog duha, uma i ruke. Uzvraćanje njihove ljubavi Smederevu odvija se vrednim darovima njihovih »slika«: duboko tamnim tonovima sonorinim akordima akvatinti Josipa Butkovića koji u kamenim kućama i maglovitim senkama u kojima traži plastičnost u likovnom jeziku, zatim onih, predmetno pročišćenih i određenijih Bojana Klančara na prelazu između realnog i imaginarnog što stvara individualnu poetiku, čak jedan lirski svet. 

S druge strane, Ragib Lubovac Čelebija eksperimentiše sa bojom i podlogom, odnosno, strukturom materijala preko koga se otisak nanosi, na koji način se dvija zanimljiva, efektna forma koja čini suštinu njegovog 1ikovnog jezika. Snažno zračenje Vukove ličnosti i još više mit njegovog dela, pogotovo sada, u godini obeležavanja jubileja, nije moglo ostati mimo interesovanja umetnika: Tomislav Mitrović se jednim sitotiskom odužuje Vuku jedom kovanom, flah ikonikom, istovremeno, bogatiju strukturu materije postiže u akvatinti interesujući se za drugačiju vrstu našeg nasleđa — srednjovekovnu heraldiku i arhitektoniku. Grafike Radmile Stepanović već su dovoljno poznate široj publici da nije potrebno posebno je predstavljati; ipak, da ukažeirno na reljefnost i mikro-strukturu slikovnog polja koje se kao stvaralački idenititet već evidentirao u našoj likovnoj produkciji. Minijaturni otisci Dragana Pešića su primeri jednako-vrednih zahvata unutar malih formata, ali i sa punom potencijom čistog grafičkog prizora i u monohromiji akvatinti i u višebojnim linorezima. Iskustva kaligrafskog zapisa lako se uočavaju u otiscima Biljane Ševo koja ih sa drugačijim iskustvom interpretira na jedan gotovo novi način slobode u iskazu. I napokon, Mladenka Đurić se očigledno zanima za grafičku disciplinu blisku ilustracijama otkrivajući svoj proćišćeni, reduktivid izraz koji govori jezikom jednostavnosti i jasnoće. 

Ovo bi bio ovogodišnji sastav grafičke kolonije u Smederevu. Rasponi u uzrazu koje smo u ovim delima evidentirali govore o stilskom i tematskom raznoglasju koje, dakako, doprinosi njihovoj ukupnoj zanimljivosti. Opravdanja i još više rezultati ovakvog rada leže u zbiru pomenutih elemenata, a Smederevo kao grad domaćin, obogaćuje sebe jednom vrednom likovnom kolekcijom u stalnom uvećavanju. Može biti da će se ovo vreme obeležiti i naznačenim principima uzajamnog podsticanja stvaralaca i sredine u kojoj se oni doživljavaju poput dobrodošlih gotiju, šta više uvaženih privremenih sugrađana. Grafička kolonija u Smederevu upravo i insistira na jednom ovakvom obliku delotvorne razmene najvrednijih osećanja i duhovnih darivanja.

Jovan Despotović

Galerija Doma kulture Smederevo, Smederevo, 1987