Majska izložba grafike beogradskog kruga

Ne toliko agilna u stilskim transformacijama, poput njenih bliskih rođaka — slikarstva i skulpture, grafika danas još uvek demonstrira sopstvenu mudrost dugotrajnog i upornog elaboriranja njenih specifičnih problema. Promene formalnih postavki u dva velika likovna medija česte su i razložne; grafika je imuna od egzaltiranih manifestacija samo-aktuelizacije. Za uzvrat, ona daje dokaze i prave primere vizuelne kulture sredine u kojoj nastaje. 

Srpska grafika koja se od 1963. godine može redovno pratiti na majskoj izložbi u Grafičkom kolektivu, pojavljuje se upravo u tom pravnom svetlu likovne kulture koja je po svojim osnovnim karakteristikama dominantna i reprezentativna za našu umetnost. Vidljiva mnogobrojnost i raznovrsnost izraza i tehnika koji se u njoj identifikuju ne samo da potvrđuju osobinu da se retko i teško menja, odn. da je uglavnom nezainteresovana za eksperimentaciju, već i nešto drugo, zašta takođe mislim da je od izuzetne važnosti za njenu sudbinu. A to je ukus sredine. Grafički list je naime, sigurno za ljubitelje umetnosti i pasionirane sakupljače prva ljubav kojom je inicirana jedna postojana i strastvena vernost. Mogućnost grafičkog umnožavanja i veća pristupačnost u odnosu na slikarska i vajarska dela odlučno su proširili krug ljubitelja i potencijalnih vlasnika. Sa ovim fenomenom došlo je i do snažnog prodora sasvim određenih shvatanja o umetnosti. Na talasu takvih okolnosti grafika u Srbiji sa manjim ili većim uspehom razrešava sopstvena medijska i idejna pitanja. Panoramske i velike kolektivne izložbe ovog tipa uvek su tačan prikaz stanja u nekoj likovnoj disciplini, a ako se ovom shvatanju može postaviti prigovor, on bi se isključivo odnosio na oblast pronalaženja najrecentnijih pojava u bilo kojoj vrsti umetnosti. Ukoliko za trenutak izostavimo ovu potrebu, utisak koji se nametnuo je da je srpska grafika značajno prisutna u tekućem likovnom životu, da je ona adekvatan i autentičan plastički odgovor na poznata i opšta mesta fenomena oblika u vizuelnim medijima. Bogatstvo rešenja koja su ponuđena kao odgovori na te zadatke u grafici ove sredine od izuzetnog su značaja za jasno prepoznavanje njenih najboljih osobina, vrednosti i uspeha. 

Jovan Despotović 

Galerija Grafički kolektiv, Beograd, 1988