Žanka Matić – Pastelna ispovedaonica

Vodeća estetika moderne umetnosti je, što se više približavamo isteku dvadesetog veka, sve manje prostora ostavljala za intimne zapise, personalne lirske preokupacije, premeštajući plan interesovanja sa subjektivnih svetova na spoljašnje fenomene, na globalna i velika filozofska pitanja epohe u šojima se individualnost počesto zagubljivala. 

I mada je poneki put bio registrovan i neki primer primarno individualnih umetničšh svetova, novim, još snažnijim talasom agresivnih stilskih nastupa, oni su bili marginalizovani, potiskivami upravo u pravcu iz noga su dolazili: prema sve većem zatvaranju u jasne likovne autorske optike. 

Žanka Matić spada među te, malobrojne, ćudljive i fine stvaraoce koji su u punom miru i tišini izražavali sopstvena lirska raspoloženja beležeći poneke od svojih čulnih, unutrašnjih fluidnih vibracija. U likovnom, pa i u opšte umetničkom pogledu, ovu umetnicu zanimaju problemi adekvatnog zapisivanja poetike doživljaja, mogućnost skiciranja oslobođenih duhovnih impulsa i njihovo adekvatno transponovanje na površini. Otuda je proisteklo i opredeljenje u pogledu tehnike rada: na ovoj izložbi dominiraju pasteli, uz poneki akvarel. 

No, naravno, autobiografsko ispovedanje nekog umetnina može se izvesti na različite načine, i u tehničkoj i u tematskoj oblasti. U ovoj drugoj, zanimanje Žanke Matić svodi se na slikovne predstave ljudske figure, dakako najčešće žensne, u imaginarnim, zatamnjenim prostorima sa retkim prisustvom svetlosti poput simboličke naznake retkih momenata žovijalnosti, optimizma, zadovoljstva… Slojevitost i dubina unutrašnjeg bogatstva iskustava Žanke, Matić u kreativnom postupku najčešće se definišu usamljenim figurama, oštrim kontrastom svetlo-tamnog, zagasitom kolorističkom gamom. Pa i mada radi ’pejsaže’ i tada su oni lična beleška o nekom njenom posebnom trenutku u posebnom stanju sa posebnom likovnom vokacijom, i napokon, sa nadasve uzbudljivim rezultatom jednog senzibilnog slikarskog iskustva. 

Male slinarske teme i tehnike kojima, kako vidimo, s razlogom pribegava Žanka Matić, funkcionalizovani su u odnosu na njenu autentičnu umetničku nameru da upotrebom tačnih likovnih atributa, sopstvenim delom afirmiše individualni doživljaj, stanja, odnosno raspoloženja na kojima ima punog prava i da ih javno obznani, za razliku od nas, manje-više zainteresovanih posmatrača i saučesnika života. Tu negde upravo i leži jedan od odgovora na pitanje gde se završava stvarni život i odakle započinje umetnost. 

Jovan Despotović 

Kulturno-prosvetna zajednica, Likovni klub ’Pivo Karamatijević’, Narodni muzej, Titovo Užice, 1989, Likovni salon Doma kulture Čačak, Čačak, 1997