Kreativni eros Miće Popovića

Svi aspekti umetničke ličnosti Miće Popovića kod brojnih tumača do sada su detaljno proučeni – od njegovog autodidaktičkog početka, suprotstavljanje diktiranoj umetnosti socijalističkog realizma, zatim prvih stvarnih umetničkih traganja na liniji etnološko-srednjovekovno, potom strukturalno i enformelno istraživanje suštine slikarstva, najzad idejno, političko i nacionalno pitanje u aktuelnom stvaralaštvu, sve do fenomena masovne popularnosti kakva nije zabeležena u novijoj srpskoj likovnoj umetnosti. U svim tim dubinskim analizama ove zaista slojevite ličnosti i u svim tim najudaljenijim horizontima njegove demijurške volje ipak je ostala zaklonjena jedna, čini nam se veoma naglašena osobina Miće Popovića – kreativni eros kao Veliki pokretač njegove ukupne umetničke aktivnosti. 

Ne želeći ništa da dokazujemo – ni ovakvim izborom crteža ni ovim tumačenjem, pokušaćemo samo da svedeno ukažemo na ovu vrstu kreativnog senzibiliteta Miće Popovića koji se ponajbolje može uočiti u ovlaš crtanim ženskim aktovima koje je povremeno radio. Nekoliko ciklusa crteža sa temom nagog ženskog tela, nastali u različitim vremenskim periodima (1969, 1975/76, 1978/79, 1982, 1987. godine) rađeni uvek u potpuno istom maniru lakog crtanja, davanjem tek osnovne konture forme, nagoveštajem erotskog položaja – otkrivaju želju umetnika da u prvi plan istakne izazovnu putenost. Odsustvo detalja, većeg i preciznijeg crtanja pokazuje da Mića Popović želi da sa što manje likovnih sredstava izazove što snažniji vizuelni a potom i emocionalni uticaj, a kada je u pitanju ovaj motiv – i što jače čulne asocijacije. Dakle, Mića Popović, umesto nas, otvoreno gleda i vidi one uobičajene sadržaje znatiželje koji od pasivnog stanja posmatranja izazivaju veoma aktivna stanja osećanja. I upravo je ta vrsta kreativnog aktiviranja pažnje kod publike (i to ne samo u ovoj vrsti crteža već i u gotovo svim ostalim fazama Popovićevog slikarstva) odredila njegovo mesto u našoj savremenoj umetnosti. 

Visoki stepen sugestivnosti postignut malim likovnim sredstvima, u slučaju ovih crteža-aktova Miće Popovića, jedna su od najdragocenijih osobina u njegovoj umetnosti. Ovakav način snažnog skretanja pažnje likovne publike zapažen je i identifikovan već u nekim ranijim slikarskim fazama Miće Popovića (slikarstvo enformela – naglašena materijalnost umetničkog dela, slikarstvo prizora – naglašena idejnost umetničkog dela), ali se toj princip očigledno može sasvim lepo uočiti i u jednoj maloj slikarskoj disciplini – kakav je crtež. Odabrana tema – nago žensko telo – zapravo je samo pogodni fon na kome namera jedne tvoračke volje postaje još čitljivija. Umešnost oka, spremnost duha i majstorstvo ruke Miće Popovića, a to se upravo na ovakvim crtežima najbolje vidi, onaj su dobro ukomponovani niz koji mu je u našem savremenom slikarstvu odredio mesto istinskog maestra. 

Jovan Despotović 

Galerija ’Haos’, Beograd, 1995