Ana i Pera Marković

Biblijske aplikacije naše sudbine 

Analogije izmedu bilo kojih totalitarizama, levih-desnih, toliko su mnogobrojne i očigledne da ih nije potrebno posebno dokazivati. Medutim, analogije između savremenib političkih totalitarizama i kanonskih korpusa ideološkog i/ili reli-gioznog sadržaja znatno su prikrivenije i za njihovo identifikovanje neophodni su različiti instrumenti i metodi. Umetnost je jedan od najuverljivijih i najdirektnijih načina ogoljavanja mnogostrukosti tih sličnosti ili čak istovetnosti.

Serija kolažnih grafika pod nazivom Biblijske aplikacije subotičkih autora Ane i Pere Markovića realizovana u trideset tabli, kreativno zadire u složeno razotkrivanje principa i manifestacija naših dnevno-političkih postignuća direktno po modelima tradicionalnih (istorijskih, hrišćanskih) načina sprovodenja neke volje – bilo da ona dolazi od crkvenih apostola ili svetovnih vladalaca. I što je rigidnija njihova današnja ideološka postavka ekstremniji je i fanatizam u prakticiranju takvog učenja. A neposredne i posledične sličnosti sa religioznim fundamentalizmoin su sve veće -do njihove potpune međusobne identičnosti.

Malo istorijsko podsećanje nas upozorava da nije bilo ovozemaljskog načina da se, recimo, biblijski apostoli i proroci odvrate od vere u vlastito zagrobno suočenje sa poslednjim sudom i odmeravanjem njihove pravedne kazne ili nagrade za činjenje u životu. Vrlo su poučne, u tom smislu, biografije na primer Sv. Jovana Krstitelja, Sv. Andreja, Sv. Petra, Sv. Dorđa itd. koje nikakva kazna na zemlji (razapinjanje, kamenovanje, bacanje u lavlje pećine, pečenje na ražnju, usekovanje) nije mogla da odvrati od iskrene vere u hrišćanstvo i fanatično uverenje o prolaznosti životnih muka.  

Mnogima danas i ovde izgleda da je sličan ako ne i isti sindrom odskora obuzeo aktuelne državne vladaoce i ideološke apostole. Jer, kako bi se drugačije mogao tumačiti progresivni razvoj njihovog političkog autizma. Znamo, jer su to u svakoj prilici ponavljali, da je na delu tek jedan mali i svakako privremeni zastoj u sigurnosti nastupanju levičarskih (boljševičkih) ideja do konačnog cilja – nesporne komunističke budućnosti čovečanstva. Najnovija politička kriza direktno otkriva intenzitet ovog fanatizma. Zaista nepokolebljiva uverenja naših ideoloških prota i igumanija govori o uverenju u prolaznost trenutnih zbivanja kao i nesumljivom (za njih) srećnom epilogu koji će se dogoditi – svejedno: za dva dana, za dva meseca, dve godine ili dva veka. Uvereni su, potpuno, da ih kvalitet i opštečovečanski značaj ideje koja ih je obhrvala vodi (a sa njima i nas nevoljno,na žalost), te da svakako mora biti ostvarena. A u tom trenutku oni postaju istinski sveci i apostoli te hipotetičke komunističke civilizacije. Njihove individualne žrtve, a još manje naše, potpuno su nebitne spram veličine postavljenog cilja.  

Trideset Biblijskih aplikacija koje su pred nama upozoravaju i na takav usud koji nas je zadesio. I ostaje nam samo nada (manje fanatična od njihovog uverenja) da ovo nije samo jedan fatalni i neumesni prolog nove Knjige postanja.  

Jovan Despotović 

Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, 1997