Goran Kosanović – Love

Prizori otelotvorenih slika (poznati primeri iz istorije umetnosti: Gojin 3. maj – svaki dan, iz sporta: Derbi, iz muzičkog sveta: Sgt. Peppers Lonely Hearts Club Band – The Beatles, iz bajki: Diznijevi Petar Pan i Kapetan Kuka na planeti ružičastih zečeva), prerađeni imaginacijom Gorana Kosanovića, postali su u najnovijim radovima ovog autora toliko sugestivni da je naprosto teško oteti im se, da je definitivno nemoguće pobeći iz tih primamljivih zamki koje pozivaju i nadražuju čula svojim opojnim iluzionizmom.  

Ovi nepatvoreni pozivi za učešće u igri, u zabavi, u Ijubavi, u tom lepom osećaju stvaranja i estetskog kreiranja, ali i ponovnog proživljavanja davno zaboravljenih ili potisnutih doživljaja koji su u svakome memorisani kao nekadašnje vreme odrastanja, sazrevanja, učenja, te prvih pravih doživljaja sveta i zadovoljstva (kasnije, danas pogotovo, izgubljenih u potpuno izmenjenoj životnoj realnosti), ti pozivi su otvoreni i deluju na svakoga ko se još uvek slobodno seća i ko još uvek u sebi čuva, makar u najvećoj dubini, tu iskru vlastitog detinjstva i sreće koja ga je nekada potpuno i jedino ispunjavala. 

Medu ostalim talentima, Goran Kosanović nesumnjivo ima i dar da pronađe tu tanku, neprekinutu nit koja nas povezuje sa doživljajima iz najudaljenijih slojeva našeg bića. Kao autor koji se bavi stvaralaštvom na specifičan, vrlo redak i neobičan način on, dakako, vrlo dobro shvata simboličku uslovljenost dela slikovnih umetnosti, i to uslovljenost ne samo njihovim istorijskim kontekstom već pre svega važnim emocionalnim porukama koje se odatle iščitavaju. On zna psihozu masovnih doživljaja javnih događaja i vrlo dobro poznaje ikonografiju umetničkog, muzičkog, filmskog ili naučnog sveta koja je potpuno ispunjavala vreme odrastanja i sazrevanja (ne samo njegove generacije), ili čarolije crtanih maštarija iz najranije mladosti koje se na krajnje neuobičajen način sada vraćaju kao doživljaji podstaknuti ovim radovima, izbijaju na površinu sećanja, te ih ponovo postajemo svesni – naravno isprovocirani Kosanovićevom svesnom namerom da od njih učini trodimenzionalne slike u čiji se minijaturni svet svako, makar nesvesno i makar na tren, može uvući i sa njihovim tvorcem podeliti davno izgubljeni osećaj slobode, sreće i ljubavi. 

Ko može takvom pozivu odoleti? 

Jovan Despotović

Galerija Zvono, Beograd, 1999