Kobajagi likovni kritičar

Povodom teksta »Jedno otaljavanje« Mirjane Živković (Mladost br. 1248 od 24.VIII 1981. str, 15), a nepozivajući se na zakone već na savest i zdravu pamet urednika rubrike, i zarad ispravljanja gluposti koje su u njemu rečene (može se reći: zbog objektivnog informisanja čiltalaca) molim da se u sledećem broju objavi sledeće. 

Na početku da kažem da govorim isključivo u svoje ime. M. Živković mi grdno zamera da sam »bez većeg kompleksa« pored zvanja dobijenog na fakultetu sebi prilepio i zvanje likovnog kritičara. Moram razočarati ovu kobajagi kritičarku i reći joj da sebe bez ikakvog kompleksa smatram likovnim kritičarem – i po opredeljenju, i po zvanju stečenim diplomom, (Ato što u uvodu kataloga Perspektive IX uz ime stoji i zvanje nije moja stvar već onoga ko je to pisao). Nije moje ni da ispravljam kulturne neprilike i nekulturne prilike u ovom društvu u kome je moguće da se likovnom kritikom bavi kome to padne napamet. Moje je da javno pitam odakle rečena Mirjana Žlvković u likovnoj kritici? Koji su je to mračni putevi doveli u kulturnu rubriku »Politike«, gde je od skromnog hroničara likovnog života u Beogradu, nezajažljivošću, postala kobajagi likovni kriitičar koji se sada javlja i u »Mladosti«. 

Da ne bi bilo nesporazuma: sa M. Živković ne mogu da raspravljam o njenim stavovima koje je, čitalac bi pomislio, izrekla o izložbi Parspektive IX. Ne mogu pošto M. Živković uopšte ne piše o Izložbi – ni jednu reč. Mogu se jedino pitati: ko je Mirjana Živković? Koje je njeno »zvanje dobijeno na fakultetu«? Mom kolegijalnom svetu ona je totalno anonimna, A kada neko gostuje u njemu potpuno nepoznatoj oblasti, onda mu preostaje, kada je već neučtiv, da se ponaša kao budala. Da nije tako M. Živković me ne bi tražila u spisku članova Društva kritičara Srblje već u časopisima. (Lično na verujam da ova kobajagi kritičarka išta čita). Ako je moguće da je neko član pomenutog Društva a da nije kritičar, kako kaže M. Živković – misleći verovatno na sebe – tako je moguće da je neko likovni kritičar a da nije član Društva. Zar ne? (Koji su to kriterijumi koji vode u članstvo Društva kritičara Srbije?) Pošto mi nije namera da čitaoce gnjavim navođenjem svojih objavljenih tekstova, a još manje da se pravdam pred M. Živković – nemam pred kim – mogu jedino da ovoj kobajagi kritičarki javno kažem, ma šta ona o tome mislila, da ne može da se ovako ponaša. Ponajviše zbog same kritike. Ubuduće bi se ova nadobudna kritičarka mogla malo i da raspita o onome o čemu piše. Tada joj se ne bi desilo da ne zna za propozicije pri izboru selektora i učesnika na izložbi Perspektive. Ne bi joj se desilo da ne zna da je običaj da se za selektore uzima jedan slikar i dva istoričara umetnosti od kojih je jedan početnik. Ove godine je od slikara izabrana Ljubica Mrkalj koja je bila izlagač na prvim Perspektivama (prošle godine to je bio Kemal Ramujkić, takođe učesnik prvih Perspektiva). Ne bi joj se desilo da slikarku koja je deset godina prisutna u umetničkom životu nazove »mladom slikarkom« (jedlno ako ne misli na njene godine). 

Lična je stvar Mirjane Živković da piše što joj je volja. Nije njena stvar da sa petlja u stvari o kojima najosnovnijeg pojma nema. Naravno da likovna krtika nije izmšljena da bi svako, pa i Mirjana Živković, javno mogao da kaže šta privatno misli o nekoj izložbi ili pojavi. Likovna kritika ja ozbiljan posao koji zahteva sasvim odredene preduslove. Ni to Mirjana Živković ne zna. Takode nija njena stvar da u dva lista drži monopol pisanja o likovnoj umetnostl – pored više od 130 nezaposienih istoričara umetnostl u Beogradu. 

I da završim. Moguće je da, kako kaže Mirjana Živković, ova izložba (Perspektive IX) nikoga ne zanima osim učesnika. Nemoguće je da izložba ne zanima ni onoga koji o njoj piše. 

Jovan Despotović 

Mladost, s. 8, 7.9. Beograd, 1981