Remek-dela

Ekspresionizam iz berlinskih muzeja u Beogradu 

Velikom izložbom »Remek-dela ekspresionizma iz berlinskih muzeja” MSU nastavlja predstavljanje namačke ekspresionističke umetnosti. (Podsećamo da je beogradska publika već videla minhensku ekspresionističku grupu „Plavi jahač” i izložbu Emila Noldea). Ovom prilikom prikazana su dela četrnaest slikara među kojima su i članovi grupe „Most”. 

Nemačka savremena umetnost ponovo postaje avangardna kada je četvoro samoukih slikara, studenata arhitekture 1905. u Drezdenu osnovalo grupu „Most”, i istovremeno manifestovalo pobunu protiv malograđanskog ukusa koji je pogubno uticao na oficijelne tokove umetnosti. Prvi programski istupi ekspresionista severne Nemačke zasnivali su se na pozivu mladim umetnicima, „revolucionarnim i uzburkanim elementima” na otpor ustaljenim, kanonizovanim umetničkim stavovima, i vraćanju izvorištima umetnosti. Pobuna u okvirima umetiičkog izraza značila je i pobunu protiv vladajućih društvenih normi konzervativnog građanaskog morala. Nova pikturalna rešenja ovi slikari su tražili u primitivnim kulturama (kolekcija umetnosti Afrike i pacifičkih ostrva postojala je u drezdenskom Etnografskom muzeju). Od tradicionalnih umetničkih kultura Evrope, po formalnim svojstvima i duhovnim sadržajima (kakvo je njihovo snažno ispoljavanje interesa za religiozne teme), bliska im je bila umetnost srednjeg veka, posebno gotika. 

Menja se i sam objekt umetničke opservacije; pošto iz luksuznih građanskih kvartova odlaze u radničke rejone u kojima osnivaju ateljee, ekspresionisti menjaju i sadržinski pertoar slika koji se okreće perifernim oblastima kulturnog društva: putujućim glumcima i pevačima, duševno hendikepiranim, moralno sumljivim, marginalnim socijalnim grupama”. 

Ekslresionističko slikarstvo ne samo da je ukazivalo na cvilizacijske stranputice savremenog društva, već je i na jedan očigledan vačin upozoravalo na blisku katastrofu koja će snaći Evropu u predstojećem ratu. I upravo ta linija aktivnog predosećanja prvog masovog pokolja visoko civilizovanog društva kroz prizore koji su imali značaj proročanstva, dovela je tridesetih golina do brutalne reakcije nacista koji su ovu umetnost proglasili degenerativnom i dekadentnom. Izbacivanje ovih slika iz muzeja i galerija i proganjanje umetnika normalna su posledica onog mišljenja i duha koji je stvarao supremnog čoveka i nadnaciju. 

Značaj ovih slika, posebno za jugoslovensku savremenu umetnost nije samo u tome što je ona unekoliko nastajala pod njihovim uticajem, i koje su često određivale domaće tokove, već i zato što se u našem najmlađem slikarstvu beleže promene na liniji ekspresionističkog pristupa i likovnog postupka. Ova izložba je i pravovremeni odgovor onim savremenim tumačenjima avangardi dvadesetog veka nastalim u okviru ideologije postmodernizma koja danas ponovo izražava stari „prezir prema (prostačkoj) idolatriji ’novog’” u ambijentima moderne umetnosti. 

Jovan Despotović 

Politika ekspres, Beograd, 27. 6. 1982, str. 10