Dizajn za prošlost

U umetničkom paviljonu na Kalemegdanu na 14. majskoj izložbi ULUPUDS-a imali smo prilike da vidimo najnovija dostignuća naših primenjenih umetnika i dazajnera, koja nam ukazuju na izrazitu krizu ispoljenu kroz sasvim prosečna, staromodna rešenja koja su prečesto na samoj granici dobrog ukusa. Uzroci ovakvom stanju su različiti: naša primenjena umetnost kreće se u veoma ograničenim i materijalnim i tehničkim mogućnostima koje, bar prema ovoj izložbi, ne mogu biti prevaziđeni jednim snažnijim stvaralačkim zahvatom, stilskim ili idejnim osvežešima. Poguban uticaj kulturne polizike najvidliviji je u umetnosti: umetnici tokom školovanja (u koje je dosta uloženo) nauče jezik forme, zanatsku stranu posla i tehničke zahvate koji dovode do realizovanja ideja, da bi se, potom, u praksi suočili sa različitim nemogućnostima: od elementarnih umetničkih (nedostatak materijala, alata, moderne tehnologije, sredstava za usavršavanje) do egzistencijalnih problema (ateljei, stanovi). Bez dobre politike otkupa, stimulisanja mlađih stvaralaca, pune povezanosti sa privredom, koja bi trebalo da realizuje njihove ideje, ne treba očekivati bolje rezultate. 

I dok se u zemljama koje ulažu u sopstveni razvoj, a naročito u umetnost, uporedo sa promenom ukusa (prevashodna namena dizajna je da zadovoljava savremeni ukus), stvaraju i novi tehnološki postupci, uz čitav niz novih matarijala koji su uvek izazovi za nova dizajnerska rešenja i primenjašku praksu, dotle je u domaćoj opštoj nemaštini izgleda postalo sasvim izlišno baviti se ovom vrstom umetnosti. U vreme kada dizajn i primenjena umetnost beleže ozbiljne prodore u svakodnevno ljudsko okruženje i postaju važan element ambijenta savremenog čoveka, kada su njegovi zahtevi sve izraženiji i suptilniji a ukus složeniji i razvijeniji — srpski dizajn pokazuje znake retardacije i stilske jalovosta. Ova izložba daje pravu sliku ove situacije. 

Neki elementi otpora takvom stanju javljaju se kod nekolicine mlađih autora koji rade za omladinske masovne medije (dizajn ploča, plakat), ali i tu se često loše tehničke mogućnosti pokušavaju prevazići jedino dizajn-dosetkama ko je ipak ne pokazuju jasne promene. Stoga bismo izdvojili samo nekoliko autora za koje možemo reći da zadovoljavaju zahteve vremena: A. Blatnika, B. Gavrića i M. B. Kneževića (plakat), P. Kasinen Stajević i B. Blažića (keramika), LJ. Kalčić (scenska kostimografija), M. Lovrića (fotografša) i  P. Vlahovića (dizajn-ploče). 

Jovan Despotović 

Književne novine, Beograd, 8.7.1982. s. 27