Vekovi remek-dela

Slike iz zbirke Armanda Hamera 

Otkako je 1968. godine obeležena 40. godina pozajmljivanja dela iz kolekiije slika, akvarela i crteža dr Armanda Hamera, ova čuvena zbirka svetske umetnosti imala je neprekidnu svetsku turneju u velikom broju zemalja ukljčujući SAD, SSSR, Kinu, Japan, itd. Ove godine ponovo je dospela u Evropu, a pre Beograla bila je prikazana u Budimpešti i Sofiji. 

Beogradska publika imala je i dosad niz prilika, još od predratnog perioda (spomsnućemo samo izložbe italijanske i francuske umetnosti), da se neposrelno upozna sa originalnim ralovima i remek-delima klasika svetske likovne umetnosti. Međutim, ova izložba je dosad na najbolji način približila tokove stilskih i formalnih promena koje su tokom pet vekova, od renesanse do sredine XX veha. pogađale umetnost. 

Danas je, dabome, npotrebno upuštati se u stilske analize i peocenjivanje vrednosti ovih radova, budući da su o njima napisane posebne studije. Za ovu priliku samo da svedeno ukažemo na neke najvažnije umetnike iz kolekcije. 

Period renesanse markiraju tri gigantske ličnosti slikarstva: Mikelanđelo, Direr i Rafael, kroz čije crteže stičemo utisak o bezgraničnom talentu u načinu formalne izvedbe prema klasičnim kanonima. Sledeću stilsku epohu — barok — predstavljaju Rubens i Rembrant, čije su slike nosioci novog shvatanja koje je uznemirilo hladnoću i kristalnu strukturu čvrste simetrije prethodne epohe unoseći u nju živost pokreta, putensot i silovito dijagonalno kretanje.           

Korak dalje u pravcu osamostaljivanja slikarske predstave u odnosu na prvorodne predloške, načinio je Goja kod koga dolazi do „provale romantičarske proizvoljnosti”, da bi potom Engr vratio slikarstvu ledenu jasnoću i minucioznu izvedbu superiornom tehnikom. Na istoj liniji shvatanja, ali potpuno drugačijeg slikarskog temperamenta koji je posledica promenjenih društvenih uslova, nalazi se osnivač realizma Koro. 

Najavu potresa koji je kulminirao sa impresionistima načinio je Moro formulisanjem dovoljno složene pikturalne predstave koja će poslužiti kao podloga niza kasnijih slikarskih pokreta. Kredo impresionista sublimirano je izveden u Degaovoj slici „Tri igračice u žutim suknjama” koju smatramo centralnom slikom na ovoj izložbi. Još jedan genijalni majstor koji je direktno otvorio vrata XX veku u umetnosti nalazi se na ovoj izložbi: reč je naravno o Sezanu u čijoj jelnoj maloj slici ima gotovo svih unifesta umetnosti naše spohe. 

I da ovaj najkraće izvedeni stilski niz završimo samo pominjanjem Gogena, Van Goga, Tuluz-Lotreka koji uz još jednog genijalnog majstora — Pikasa — ukazuju na vrhunske vrednosti umstnosti koje se mogu ovde videti. 

Osnovna ileja ovakvih izložbi leži u tome da primerima umetničkih i estetičkih vrednosti, kao istaknutim tačkama, označe liniju kontinuiranog razvoja umetnosti. Umetničko nasleđe koje je do danas istrajalo utiče na oblikovanje ukusa, stavova i shatalja što su sve osnove razumevanja i savremenih zbivanja u umetnosti. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 27. 10. 1983, Politika ekspres, Beograd, 31. 10. 1983, str. 8