Značajan poduhvat

Evropski i američki Novi crtež i Švedska grafika 

Nastavljajući sada već stalnu praksu predstavljanja najnovijih zbivalja u savremenoj likovnoj umetnosti, Galerija Doma omladine u Beogradu je u saradnji sa Obalnim galerijama iz Pirana priredila izložbu „Evropskog i američkog Novog crteža”. Kako je Beograd u retkoj prilici da vidi dela danas važvih stvaralaca i vodećih svetskih umetnika, time je otaj poduhvat značajniji. 

Navešćemo nekoliko karakteristika i načenja što se iščitavaju na ovoj izložbi a koji određuju Novi crtež u okviru aktuelne umetničke promene osamdesetih godina. Veoma mnogo se insistira na spontanosti radnog procesa (posebno kada je u pitanju crtež), na infantilnom pristupu i deziluzivnosti. Naglašavanje ličnih projekcija i introspektivnog metola zapravo je jedan od najbitnijih osobina i Novog slikarstva, i računa na krajnju personalnost autora, na intimne poetike, oniričnost i imaginativnost. Mnogo više od slikarstva, ovi elementi su naglašeni u crtežu, što je podvučeno i uvodnim tekstovima A. B. Olive, vodećeg teoretičara i kritičara transavangarde i A. Medveda, najagilnijeg jugoslovenskog propagatora Novog  slikarstva, koji u jednom istorijskom govoru i pojmovnim određenjem definišu njegovu osnovnu ulogu. Crtež sam po sebi je prethodnica, priprema za slikarsku akciju, ali je on istovremeno i konačan koncept — cilj kome se isto tako svesno teži. 

U ovim pojavama likovnog izraza, upravo kako pokazuje i ova izložba, dominiraju postmodernistička shvatanja shodno kojima autori ispostavalju naročitu vrstu dijaloga sa umetničkom prošlošću: E. Bah deluje na liniji fovizma, G. Brus dodiruje simbolizam i jugendstil, D. Minovski je blizak socijalnom angažovanju slikara dvadesegih godina. U ovom nizu autora najčešće se prepoznaje različite neoekspresionističke tendencije: N. Alavanja koristi formalni repertoar ekspresionizma druge decenije R. Rips postupke apstraktnog ekspresionizma, E. Vedova čistu gestualnost. Jedan od zasad retkih primera zanimanja za konstruktivističke i geometrijske postavke prepoznajemo u radu DŽ. Cukera. 

Da bi se jasno razumeo značaj ove manifestacije dovoljno je navesti imena umetnika koji su trenutno u najužem interesovanju međunarodne publike, poput S. Kia, F. Klementea, E. Kukija, De Marije, Del Rea, R. Ripsa. De Palme, itd. Od jugoslovenskih umetnika, uz neke neopravdano izostavljene, što je posledica shvatanja Novog slikarstva autora izložbe, zastupljeni su i M. Ercegović, Z. Fio, M. Krašovec, J. Slak, A. Ševčik, grupa Alter imago, dakle, autori koji čine osnovnu struju slikarstva Novog prizora. 

Beograd postaje sve više mesto galerijskog delovanja drugih jugoslovenokih centara. Tako je posredovanjem Moderne galerije iz Ljubljane u Grafičkom kolektivu otvorena izložba „Savremena švedska grafika”. Ovaj izbor radova reprezentativan je uzorak koji objašnjava zapravo neke nacionalne karakteristike grafike u Švedskoj. Mada se njim išlo u širinu, ukazujući pre svega na izvanredne mogućnosti grafičkih tehnika, ipak u nekim primerima pokazuje da je ona uglavnom izolovana od svetskih umetničkih tokova. Otuda su neki autori zainteresovani za određene „lokalne” sadržaje, loput M. Komsteda koga faspinira mitologija nordijskih šuma, ili J. Vantinena da u sonarnim kontrastima svetlo-tamnog objašljava impresiju skavdinavskog svetla. No, i ova grafika je u nekim svojim oblastima poprimila uticaje umetničkih pokreta ovog vremena: otkrivaju ih i M. Nilson koja je potekla iz tradicionalnijeg tipa ekspresionizma, P. Frajdental čiji su radovi u domenu geometrijske apstrakcije, ili L. Olsona za koga je fotografija osnova grafičkog rada. 

Jovan Despotović 

Politika ekspres, 23. 12. 1983, str. 8, Treći program Radio Beograda, Beograd, 24. 12. 1983