Primeri instant umetnosti

Kseroks, polaroid, video 

Porast socijalizovanja manjinskih i do sada uvek marginalnih estetičkih i etičkih koncepata pojedinih autora ili grupa autora najefikasnije se odvija kroz jednu vrstu veoma rasprostranjene umetnosti poznate pod nazivom instant. Ovakvoj njenoj prodornosti najviše doprinosi sama priroda instanta za koji je karakteristična potpuna tehnička uprošcenost čina beleženja i multuplikovanja, trenutno dobijanje rezultata rada i mala tehnička kuhura koja je potrebna da bi se ona koristila. 

Autor ove izložbe je Slavko Timotijević, dugogodišnji kustos Srećne galerije SKC-a, koji je prikazao primere iz tri posebne discipline instant-arta: polaroid, kseroks i video, a njegovo iskustvo i detaljno poznavanje ovih medija proisteklo iz konstantnog zanimanja za delatnost autora koji su se služili ovim sredstvima, doprinela je jasnoj prezentaciji glavnih tokova, bilo estetičkili bilo značenjskih i sadržinskih, koji su se pokazali i kao najprisutniji. Selekcija je obuhvatila radove velikog broja jugoslovenskih umetnika iz Beograda, Zagreba, Ljubljane, Novog Sada itd. 

Jednu generaciju polaroid-delatnika činili su antori proistekli iz nove umetničke prakse u čijim se radovima mogu pratiti postupci koji su karakteristični za umetnička zbivanja tokom sedamdesetih godina: takvi su, na primer, radovi čiji je smisao u dokumeritarističkom beleženju određene umetnikove aktivnosti kratkotrajnog i nematerijalnog karaktera, zatim, zastupljeni su umetnici sa radovima koji u nizu sekvenci obrazlažu neke radne postupke, ili primeri onih autora kojima je potaroid služio za fiksaciju mentalnih i autorefleksivnih procesa koje je bilo nemoguće drugačije materijalizovati. Druga generacija instant-umetnika odredila se prema sasvim drugačijem tematskim i projektivnim zahtevirna, a istovremeno su i nosioci novih kreativnih shvatanja u čijem se fokusu pažnje nalaze privatni svetovi kućnih intima, portretski radovi, fabularnost različitog porekla itd. Promena sadržinskog repertoara uslovila je kod ovih autora i promenu estetskih načela prema jednoj novoj artističnosti tako se ovde jako vodi računa o kompoziciji kadra, aranžiranju motiva, postavljanju modela, stilizaciji. U jedlnom broju radova preovlađivala je potreba za društvenim komentarom, eksplikacijom moralnih načela autora, u drugima se govori o travestitskim modalitetima stvaralaca. kućnim privatnostima, slučajnim susretima na putovanjima i tsl. Lakoća izvedbe polaroida i mesto ovog medija u današnjim kretariima umetnosti omogućila je javnu distribuciju najintimnijih detalja koji se gotovo u slikarskom postupku transponuju od bizarnog do artificijenog. 

Ako su polaroidi zapravo privatni fotografski čin koji treba da izazove javnu pažnju i zadovolji voajerisfičke nagone, dotle su kseroks radovi zasnovani na idejnosti, političnosti i pridavanju prvenstva etičkim načelima delatnika i korisnika. Otuda potiče naročita vrsta tipologije parola, političkih poruka, provokacija koje se dizajniraju po pravilima andergraund kulture i primitivne tehnike. Ovo je možda najintenzivniji trend izvođenja autsajderskih umetničkih shvatarna na javnu scenu društvenog delovanja — što odgovara recentnom pomeranju pažnje sa etabliranih umetničkih koncepata na žive sadržaje dnevnih i uličnih događaja. Ustanovljavanje nove urbane estetike umnoženih prenosnika, poput kseroks kopija, fanazina ili pojedinih radova grafita, govori i o povišenom interesovanju za ispitivanje mogućnosti umetničkog u širokim populacijama korisnika. 

Drugačije stoji stvar sa pristupačnošću i upotrebljivošću videa koji je usled svoje tehničke složenosti usmeren prema umetnicima kojima je neophodno zapisivanje kratkotrajnih radova na osnovi različitih vrsta kreativnog ponašanja. Uvodi se, u stvari, repertoar sličan temama polaroida s tim što je video rad proširen i tom pogodnošću da kinetički beleži procese i promene koje su osnova umenikovog nastupa. Sve veća popularnost ove tehnike, uprkos njenoj ceni, inicirana je mogućnošću presnimavanja filmskog i televizijskog programa kao i sve veći broj privatnih video oprema i kućnih TV sistema, a to će svakako uzrokovati i pojavu niza profesionalnih i autorskih stvaralačkih istupanja poput masovne upotrebe fotografskih tehnika. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 22. 4. 1983, Student, Beograd, 27. 4. 1983, str. 15