Wiliam Klein – fotografije

Američki fotograf Vilijam Klajn, rođen je 1928. u Njujorku, izlagao je u Galeriji Sebastian u Beogradu izbor iz osam serijala nastalih u periodu 1954-1981. On se pored fotografije zanimao i za film, snimio je desetak kratkometražnih i celovečernjih filmova. Međutim, njegova osnovna delatnost ipak se zasnivala na fotografskom medijumu budući da mu je suštinski jezik vizuelna prezentacija određenih trenutaka spoljne realnosti. 

Klajn se nastanio u Parizu 1948, kada se upisao u slikarsku školu Ferninanda Ležea, jednog iz kruga onih umetničkih pojava koje su činile bit Pariske slikarske škole između dva svetska rata. Iako slikar po obrazovanju (slike je izlagao sve do 1953), Klajn je po vokaciji nesumljivo fotograf, što se nameće i čitavom ovom izložbom. 

Već u najranijim snimcima iz serije »Njujork 1954-1955« Klajn je manifestovao svoj autorski kredo: istrajnu pronicljivost, tačnost i usmerenost optičkog zapažanja i trenutno, gotovo putopisno i žurnalističko fiksiranje nekih svakodnevnih uličnih prizora. Ta linija njegovog interesovanja potvrđena je na poseban način – stalno istaknutom namerom pocrtavanja osnovnog i nosećeg karaktera određene društvene situacije koja mu je podstakla pažnju.   Karkater predstave koja se u našoj svesti projektuje gledajući i ovaj niz radova, utemeljen je u iskustvu koje smo stekli obaveštavajući se raznim sredstvima o pojedinim metropolama naše civilizacije. Tako su glavne odlike uličnog i javnog društvenog života Njujorka, Moskve i Tokija (nazivi serijala sa ove izložbe) posve različiti i izdiferencirani na osnovu etičkih i etničkih načela koja dominiraju u tim sredinama. Upravo je takva različitost središni motiv Klajnovih fotografija. 

S druge strane, za njega je, očigledno, prilično važan efekat koji se može proizvesti u procesu razvijanja slike budući da je potencija samog snimka podignuta dosta velikim valerskim registrom, što doprinosi esteskoj vrednosti ovih radova. Kvalitet Klajnovog fotografskog dela nadvladao je, naravno, nivo klubaškog estetizovanja prema kanonima skraćenog tehničko-formalnog podučavanja, dubljim i kontinuiranim zahvatanjem u događaje, pogotovu one koji su sami već dosegli određen stepen artificijelnosti. To se naročito dobro vidi u seriji »Moda, Vog«, 1955-1965), u koju je uneta nota blagog deformisanja »prirodnog sadržaja« prema jednoj, gotovo nadrealističkoj poetizaciji. Sadržaj tih fotografija: maneken kao odsutni subjekat, model koji se prikazuje i koji je sam po sebi već kreacija, te naročito odabran enterijer s određenom dramaturskom sadržinom, upućuje na dodatno Klajnovo kretanje ne samo na nivou vidljivog prostora već i na nivou naracije. Efekat teatarskog, gotovo scenskog odigravanja na ovim fotografijama prisutan je više ili manje u celokupnom opusu Vilijama Klajna, što i određuje njegovu stvaralačku poziciju u ovom vremenu izrazitih zahteva za individualnim pristupom svakom vidu stvaralaštva, fotografiji možda ponajviše. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 21. 10. 1983, Moment br. 1, Beograd, 5. 1984, str. 62