Zoran Grebenarović – slike

Prva samostalna izložba slika Zorana Grebenarovića sa devet radova iz poslednje dve godine, neposredno nas uvode u svet vizuelnih doživljaja koji su potsticani iz različitih sadržaja ali su i dosledno transponovani do odredenih i jasnih struktura. Najupečatljiviji je utisak koji se smesta može steći posmatrajući izložbu u celini, jeste naglašena dekorativnost tih velikih polihromatskih platana u koje su utkani sadržaji, shvatanja i stavovi ovog autora koji u likovnom pogledu ima šta da saopšti u ovom vremenu u kome je gotovo sve već rečeno u modernoj umetnosti. 

Često je, u slučajevima kada se radi o dekorativnim intencijama nekog umetničkog dela, u pitanju formalni estetizam – tako brižljivo negovan u Beogradskoj slikarskoj školi – čiji je plastični sloj veštački osamostaljen, ohlađen, bez elemenata iz kojih bi mogli da se identifikuju izvorni stralačkih impulsa i osećanja autora. Isprazna dekorativnost je uvek bila karakteristika umetničke epohe koja je već bila dosegla svoje najviše domete i sada ih lagano prevazilazi. U vremenima označenim kao razdoblja burnog nastajanja novih poetika, brzog pretlaženja sa jednog kompleksa plastičkih pitanja na drugi, i nadasve novog prestrukturisanja elemenata koji grade neko umetničko delo u novi i dotada nepoznati esetički sistem, neuputno je davati komentare o značenju tih sklopova samo na osnovu jedne od njihovih karakteristika. 

Zoran Grebenarović je jedan od retkih mladih umetnika (rođen je 1952. u Leskovcu) koji se nije odlučio ponovo u školi da, na trećem stepenu, nastavi sa produbljavanjem dotad naučenih formalnih iskaza, već se pre odlučio da u neposrednom kontaktu sa živom umetnošću u centrima u kojima ona nastaje, načini jedan novi plastički sistem. Rezultat njegovog puta u Sjedinjene američke države (Njujork) su slike pročisćene likovne formulacije, hrabro odvedene do granične oblasti kada se njihov estetizam nameće, ali je isto tako očigledna i upletenost drugih sadršaja. Zapravo je fabularbost kod njega samo neformalni povod za jednu specifičnu strukturu koja duguje podosta klasicima modernog slikarstva na liniji post-kubizam, nadrealizam i mestimično opart. No, i ovaj drugi formalni postav njegovih slika nije cilj nego je opet pretekst za izražavanje jedne posebne imaginacine koja je usmerena prema dubljim stvaralačkim podsticajima dešifrovanja nervature sećanja, krvotoka prošlosti, spletovima istorijskih i stilskih modela. Nimalo nije slučajno da se ovakvi sadržaji u slikama Zorana Grebenarovića odlikuju po modelu sintetičkog kubizma, orfizma ili infantline imaginacije neonadrealizma, budući da se interesovanja podudaraju. A nov element u odnosu na njih je upotrebljena koloristička paleta koja direktno potiče iz ikonosfere savremenog sveta reklama, napadnog privlačenja pažnje i totalnog okupiranja čula. Iz njegove hromatske skale jasno je da ove slike pripadaju danačnjem vremenu koje se ne obazire na naloge ukusa prethodnih epoha, već u burnom nastajanju prekida sa dosadašnjim strukturama nudeći jedna nova, osvežena viđenja rafiniranog dekorativizma. 

Jasno je da se ove slike direktno nastavljaju na estetizam koji je prekinut sredinom šezdesetih godina, kada je umetnost započela jednu sasvim drugačiju stvaralačku i medijsku prksu. Iz njih je takode očigledno da uspostavljanje kontinuiteta ne znači da se artizam bavi samim sobom, svojim raznorodnim unutrašnjim problemima i pitanjima njegovog odnosa sa ekolinom, pošto Grebenarović ne dopušta da dekorativnost govori za sebe, već se aktivno meša u doziranje autonomije tog govora. To je razlog da ovo slikarstvo deluje pomalo staromodno, ali je nivo njegovih vrlina, slikovnih kvaliteta nastao iz težnje prema finom slikanju, dovode u red prominentnih umetničkih vrednosti. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 12. 11. 1983