Mihailo M. Petković – slike

Enformel, da se začas podesetimo, slikarski odgovor na egzistencijalističku filozofiju posle II svetskog rata, a naročito pedesetih godina, inspirativan je već trećoj generaciji srpskih umetnika.                  

Posle njegove istorijske faze s kraja šeste decenije u primerima Miće Popovića, Vere Božičković-Popović, Branka Protića, Zorana Pavlovića i drugih kada je on bio korišćen kao izraz antiesteticizma, bezidejnosti i manirizma naše apstrakcije tog perioda (koja je dobro nalegla i korespondirala sa ideološkim i političkim otvaranjem tadašnje Jugoslavije) enformel se pojavio kao vid jezičkog problematizovanja slikarske prakse u različitim oblicima i sa različitim rezultatima. Svaka dekada je potom u njega unosila umetnička znamenja epohe te se stoga on transformisao i kao refleks promenjenog mentaliteta novih generacija umetnika.

Mihailo M. Petković (rođen 1958. godine u Beogradu, Fakultet likovnih umetnosti završio 1984. na kome je i magistrirao 1986) tokom osamdestih godina u vremenu punog zamaha postmoderne sa malim brojem umetnika sličnih shvatanaja, poput Slobodana Trajkovića ili Sava Pekovića, vratio se enformelu kao modelu kreativnog delovanja koje je ponešto bilo disparatno u odnosu na tada dominantni trend, ali je zato u polje umetnosti tog trenutka uneo jednu novu živost koja je obogatila tadašnju sliku na krilu probemski žive umetnosti.                  

U njegovim slikama novijeg datuma u osnovi je zadržan isti raniji rukopis, ali je on podignut na znatnije ekspresivniji koloristički nivo, na pojačano prisustvo aplicirane neslikarske materije, na punije nanose paste, na neke postupke (kakvi su probijanje platna, cepanje, sečenje, zašivanje) koji su ga približili iskustvima evropskog enformela u njegovoj zenitnoj fazi. To identifikovanje sa internacionalnim idiomima enformela naravno da nije naškodilo Mihailu M. Petkoviću, već naprotiv, ono ga je uvelo u porodicu stvaralaca koji su postali sasvim  svesni mesta ovog pokreta u bogatoj paleti slikarskih pravaca poznog modernizma.                  

I ova izložba je pokazala kako je spsko slikarstvo, onda kada je bilo vrhunskih dometa, uvek imalo estetički adekvatan odgovor na izazove vremena, na zahteve umetnosti same te unutrašnjih potreba kreativnih praksi prema zadatostima vlastitih epoha. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 20. 11. 2000