Ljubomir Perčinlić – radovi na papiru

Geometrijske tendencije u jugoslovenskom savremenom slikarstvu preživljavale su onu vrstu transformacija koje su uvek ostajale saglasne bilo sa širim kulturnim, idejnim ili društvenim menama, bilo sa vremenim aktuelizovanim formalnim postavkama umetničkih dela. Zapravo se može konstatovati i to da ge emancipovanje likovnog izraza naše umetnosti posle sumornih godina socijalističkog realizma teklo u jednom obliku geometrizovanog izražavanja, koje je zadržavalo i neke uvek prisutne elemente karakteristične za našu umetnost uopšte. Nije čudo da se kod većine naših umetnika iz ovog kruga konstantno javlja uticaj tradicionalnog slikarstva budući da postoji jedna jasna strukturalna sličnost sa, recimo, medievalnim fresko-slikarstvom. To ge utvrđeno u nizu teoretskih i kritičkih radova koji su se posebno bavili ovim fenomenom. S, druge strane, jedan broj autora nesumljivo je više bio okrenut savremenim geometrijskim rešenjima, onima koji bi po tipu plastičkog formulisanja bili slični. U najnovije vreme može se zapaziti i izvesna međuslovljenost onoga što bi se podvelo pod vrstu geometrijske apstrakcije i minimalnih, analitičkih i primarnih aktivnosti iz protekle dve decenije. Dosta dobar uzorak tih preplitanja u našim uslovima predstavlja Ljubomir Percinlić (rođen 1939. u Zenici). 

Perčinlić je dosta dobro poznat beogradskoj publici ne samo zbog toga što je relativno redovno islagao, već i zato što je ovde završio likovnu akademiju pa time je i prirodnije interesovanje za njegovu dalju sudbinu Ovoga puta priredio je u Likovnoj galeriji Kulturog centra Beograda izložbu radova na papiru – akvarela i crteža. Jedna tiha, geometrijska sintaksa dobro poznate poetike, ovom prilikom je pretočena u još minimalnije strukture, na samom rubu tautološkog govora. Perčinlić je kao umetnik započeo rad pod jakim uticajem tradicije i sa jasnim reminiscencijama na bogumilsku srednjovekovnu plastiku: figuralne predstave sa snažno stilizovanim predlošcima poput stećaka. Kssnih šezdesetih godina njegov izraz postao ge emancipovaniji iako se i nadalje kretao u pravcu geometrijskog estetizma, ’tradicionalizovanog modernizma’ zamagljenih predstava i prividne znakovnosti. Oblikovna razrada ovih elemenata odvela ga je do dalje redukcije, do bledunjavog kolorita veoma rasvetljenih harmonija u registru lihtplavog i srebrnastosivog sa šturim kompozicionim sadržajima. Trend smirenog geometrijskog promišljanja čija je mera sasvim osobena u našem likovnom miljeu, zaokružena je u novom ciklusu crteža koji su gustinom rastera izgradili svoju plastičku predstavu. Poreklo ove umetmosti može se otkriti i u njoj veoma srednoj atmosferi mirnih enterijera i poetici mrtvih priroda koji su gotovo kultno negovane u beogradskoj školi. U ostalom, Perčinlić je i učio slikarstvo kod Nedeljka Gozdenovića, jednog od najvažnijih protagonista takvog opredeljenja. Šuština formalnog definisanja ovde je u osnovi određen odnosima linijskih konfiguracija koje grade više ili manje pravilne oblike animirajući pažnju i to ne samo usled prirode njihovog nastanka (veoma blago urezivanje linija na papir, ili bledi akvarelni nanosi) već i zbog potpuno oformjgenog sistema koji odražava jasan karakter kontemplacijskog mira. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 23. 2. 1984