Darko Malenica – crteži

Crtačka disciplina u likovnim umetnostima često biva zloupotrebljavana na taj način da bi se isključivo pokazala isprazna artistička virtuoznost. To je jedna od pogubnih, za neke stvaraoce, pedagoških imperativa na umetničkim školama: budući umetnici se pre svega edukativno osposobljavaju da tačno, ili kako se uobičajeno kaže – “verno” prikažu ono što vide najpre u mediju crteža, a potom i u drugim likovnim disciplinima: grafici, slikarstvu ili vajarstvu. Svojevrsna je umetnost ostati u domenu realističnog crtanja ali i izbeći tu zamku koja netalentovane redovno odvodi u nepotrebnu i nemoguću imitaciju formi spoljašnjeg sveta. Kako je moguće otkloniti tu opasnost pokazao je na svojoj izložbi u crteža Galeriji “Haos” mladi novosadski umetnik Darko Malenica (rođen 1968, diplomirao slikarstvo kod profesora Milana Blanuše i Vladimira Tomića).                  

Čistom tehnikom crteža olovkom na papiru Malenica je stvorio jedan neobični svet imaginarnih oblika, sadržaja i prizora koji su na prvi pogled hiperrealistični ali su istovremeno i komponovani i formirani od elemenata koji ga odvajaju od te, danas, zasigurno anahrone poetike. Gotovo da bi se neoprezno moglo konstatovati da je on klasično opredeljeni umetnik. No, paživljivijim gledanjem njegovih radova lako se zapaža da je zapravo živo prisutan upravo u aktualnom stvaralaštvu dajući mu jednu retku dimenziju – neskrivenu virtuoznost u vladanju medija kojim se koristi.                  

Upozoravajući na tu demarkacionu liniju koja Darka Malenicu odvaja od puke akademske, zanatske spremnosti, Jasna Jovanov u katalogu ističe kako je “uspeo da izađe iz lavirinta koji je sam nacrtao i da otkrije sopstveni mitski svet”. I to je stvarno čvrorište njegove umetnosti. Neobičnim kombinacijama predmeta i bića realnog sveta Malenica je formirao vlastiti svet zasnovan na dečijim maštarijama ali uozbiljen iskustvom već sasvim formiranog i određenog umetnika.                  

Ikonografski elementi njegovih crteža mogu biti shvaćeni istovremeno i bošovski i engrovski, i šagalovski i oldemburgovski, ali upravo u tim prepletima realnog i imaginarnog, sirealnog i predmetnog Darko Malenica se izdigao iz potrebe da jedino pokaze svoju nesumljivu crtačku superiornost i vladanje ovim medijem već da formira jedan autentični svet, izuzetno redak u aktuelnom stvaralaštvu. A ta potreba će mu svakako i odrediti mesto u ovoj epohi nebrojenih mogućnosti izraza, na onoj strani ispunjenoj smislom i istinskim estetičkim opravdanjem. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 21. 3. 2000