Miodrag Mlađović – grafike, crteži i instalacije

Sa smenom profesora na Akademiji umetnosti u Prištini tokom osamdesetih i devedesetih godina, kada je staru generaciju veterana koji su ovu umetničku školu osnovali i niz godina vodili, poput Svetomira Arsića Basare, Muslima Mulićija, Emira Šatovića, Redžepa Ferija, i dr. zamenio mlađi nastavnički naraštaj: Zoran Jovanović Dobrotin, Dževdet Džafa, Petar Đuza, Fatmir Zajmi, Zoran Furunović, Fatmir Kripa, Zoran Marjanović, (koji su zajedno radili dok se iz političkih razloga nije podelila na albansku u srpsku) unoseći u nju novi duh umetnosti koji je polako ali sigurno, nažalost, i zakratko, započeo ozbiljni nastup unutar nekadašnjeg jugoslovenskog umetničkog prostora.

Tako smo tokom proteklih nekoliko godina imali mogućnosti da u različitim prilikama pratimo rad najmlađih generacija učenika ovih profesora. Na primer na autorskoj izložbi Pertej (Koreni) Škeljzena Malićija održanoj u Paviljnu Veljković u Beogradu sa izuzertno zanimljivim delima Mehmeta Behuljija ili Sokolja Bećirija sa alternativne albanske Akademije, ili pak Katarine Bulatović i sada Miodraga Mlađovića čiju samostalnu izložbu možemo da pogledamo u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Mlađović je rođen 1960. godine u Žerovnici na Kosmetu, Akademiju u Prištini završio je u grafičkoj klasi Zorana Jovanovića Dobrotina, a postdiplomske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u kod Boška Karanovića; od 1992. zaposlen je na istom odseku.                  

Radove koje je izložio možemo medijski podeliti u tri celine: crteže, grafike i zidne instalacije. U osnovi likovnog izraza Miodraga Mlađovića stoji crtež kojim superiorno vlada, kojim plastički misli i rešava sve probleme – od formalnih do kompozicionih. Crtež je toliko dominantan u Mlađovićevom kreativnom jeziku da i kada promeni medij i pređe u kolorističku grafiku i zidne objekte, grafizam je vizuelno nametljiv da gotovo daje osnovni ton svim radovima.                  

Usled takve ekspresivnosti linije za Mlađovića se najčešće misli da po poetičkom poreklu pripada krugu lirske apstrakcije nove beogradske škole devedesetih koja je upravo zbog te odrednice ukazala na svoje čvrsto utemeljenje u tradiciji tog stilskog izraza. I zaista, unutar, moglo bi se reći, takvog maestralno izvedenog crteža, ovaj autor unosi čistu boju u registrima crnog, žutog i crvenog. I taj deo izložbe izgleda najčistiji i najodređeniji u likovnom pogledu u kome je Mlađović ponajdalje otišao u rešavanju plastičkih problema što ih zahteva grafički medij. Najneubedljivi deo je, ipak, njegov eksperiment sa nekoliko zidnih instalacija, kako ih on naziva, ali koji su pre samo objekti nalik oprostorenim crtežima i nekim dodacima gotovih predmeta. I u njima osnovni izraz je linija ali ona iako zadržava karakter njegovih crteža i grafika, ipak deluje neubedljivo i gotovo da je nepotrebni ekskurs u oblast koja mu makar zasad oblikovno ne leži. No, time povoljan utisak izložbe nije narušen već je, naprotiv, naglasio njen glavni kvalitet. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 31. 3. 2000