Dragana Atanasović – dizajn

Među najopštije definicije današnjeg dizajna svakako je i ona koja ukazuje da je oblikovanje koje je namenjeno najširoj populaciji bilo putem ekonomske propagande, izgleda masovnih proizvoda, predmeta svakodnevne upotrebe, pa sve do grafičke opreme knjiga, časopisa i dr. zapravo opšta ikonosfera koja nas okružuje i deo je naše svakodnevice. Dakle, od takvog svakodnevnog dizajna u najbukvalnijem smislu zavisi opšte vizuelno okruženje koje gradi naše osećanje za estetsko – i to od najranijeg detinjstva. Otuda je vizuelni identitet sveta predmeta u kome neka populacija živi i koje upotrebljava, izvanredno važan za razumevanje karakteristika sveta, sve do njegovih ideoloških standarda i političkih propozicija.                  

Današnji dezajneri su uglavnom toga svesni. Jedna od najistaknutijih među njima je i Dragana Atanasović (rođena u Dubrovniku 1952, završila dizanjersku školu, redovne i postdiplomske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na katedri za grafiku) koja se bavi širokim spektrom dizajna od ilustracija i oprema knjiga do grafike i crteža. Dobitnica je brojnih profesionalnih i umetničkih priznanja, a među najznačajnija ostvarenja spadaju njene opreme velikih monografija Stojana Ćelića i Olge Jančić koje je uradila za Fond Madlena Janković (za koje je dobila Prve nagrade na 41. i 42. sajmu knjiga) kao i niz naslova za edicije izdavačke kuće Clio.                  

Na izložbi u Grafičkom kolektivu prikazala je, pored grafičkog oblikovanja navedenih publikacija i niz slika urađenih u tehnici pastela. Uporedo posmatrajući ove primenjene i čiste likovne radove Dragane Atanasović postajemo svesni jedinstvenog plastičkog rukopisa koji nezavisno postoji u odnosu na zahteve poručilaca, predmeta i sadržaja knjiga koje grafički oblikuje i njenih kreativnih shvatanja jezika kojim se služi u ovim medijima. Dakle, njen plastički izraz ostao je nepromenljiv i postojan uprkos širokom spektru oblasti u kojima ona stvaralački deluje.                  

Pišući o tim slobodnim radovima Dragane Atanasović Irina Subotić je istakla:                  

“Rađeni predano, dugo i strpljivo, u gušćim ili prozirnijim tragovima, njeni pasteli bogatih plastičkih realizacija evociraju tanana raspoloženja koja se jasno uočavaju kao razotkrivanje različitih doživljaja i različitih psiholoških stanja… Ali tek kada saznamo da većina pastela Dragane Atanasović predstavlja portrete knjiga, shvatamo da su oni rezultat doživljavanja odabranih tekstova kojima ona tako određuje njihov vizuelni identitet.”                  

Polazeći od vlastitih psiholoških projekcija dok razmišlja o mogućim realizacijama izgleda knjiga, Dragana Atanasović nastoji da pronađe ono opšte mesto koje će biti prihvatljivo i razumljivo i za druge čitaoce. No, pri tome kompromisa sa eventualnim masovnim ukusom očigledmo nema iz jednostavnog razloga koji se prepoznaje iz njenih pastela. Naime, oni su osnova svakog njenog rada i u drugim oblastima primenjenog stvaralaštva i nimalo ne zavise od eventualnih očekivanja publike kojoj su ti “proizvodi” namenjeni. Po toj osobini Dragana Atanasović svakako da spada među najuspešnije i najostvarenije stvaraoce svoje generacije u opštoj likovnoj umetnosti – primenjenoj ili slobodnoj svejedno. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 2. 4.  2000