Nova fotografija 4 – Fotografija osamdesetih

U saradnji pet jugoslovenskih galerija iz Novog Sada, Beograda, Maribora, Koprivnice i Zagreba, po četvrti put je ove godine priređena izložba pod zajedničkim nazivom Nova fotografija 4; u podnaslovu je ova smotra naših fotografa dobila još ledan, precizniji imenitelj: Fotografija osamdesetih tako da je i na taj način podvučen u stvari njen suštinski osnov i područije kritičarske aktivosti u ovom povodu, selektora iz ovih sredina. I mada “tema” nije bila unapred postaljena, pokazalo se da se do sličnih rezultata došio u svakom od izbora tako da je izložbom nastala celina o kojoj se može zasnovano promišljati. 

Dakako da su opšta umetnička zbivanja koja se odigravaju u periodu “posle 80.” uticala i na sasvim određene promeme u interesovanjima fotografa u čijem je radu zapažena poznata atmosfera umetničkih obrata. Ako je fotografska delatnost zbog mnogih razloga inertnija te stoga teže i sporije sledi stilske aktuelnosti, takođe je istina i to da su se neki događaji što se danas uzimaju za karakteristične u recentnoj umetnosti najpre registrovali u fotografiji. Jedan od tih dogadaja je i snažno pomeranje sa plana mentalne aktivnosti na plan estetičkih projekcija, kao i sa plana anonimne fotografije karaktersitične za medijsku difuziju masovne štampe na plan autentičnih i specifičnih autorskih pristupa. To je razlog da ova fotografija stoji u znaku naglašenog individualizma koji je pojedinim fotografijama ili serijama dao pečat autorskog stibjektiviteta. 

Od radova dvadeset prisutnih autora koji su i u galerijskoj beogradskoj prezentaciji (Salon Muzeja savremene umetnosti) postavljeni po selektorskim područijima, može se u tematskom ili formalnom domenu načiniti nekoliko celina. Veoma je, u tom smislu, vidljivo da u ovom vremenu koje se u umetnosti najčešće deklariše terminom postmodernizam, dolazi do prizivanja nekih ranijih fotografskih modela rada; vrsta “citata” ovih majstora-preteča modernog fotografskog mišljenja vidijiva je kod Ljubomira Šimunića ili Velisava Tomovića. Veoma velika zainteresovanost za stibkulturne fenomene omladinskih aktivnosti zapaža se kod velikog broja fotodelatnika (naravno da je na to uticala i činjenica da je dominantan broj učesnika u fotografiju osamdestih regrutovan iz najmlađe gentracije). To su pre svega rok muzika, idoli masovne tinejdžerske kulture i moda. Različit tretman ovih pojava moguće je raspoznati kod Sanje Bahrah i Marka Krištofića, Siniše Lopojde, Dušana Osterca, Šimeta Strikomana, Jožeta Suhodolnika, Jana Štrausa i, u jednom naročitom vidu, Srđana Vejvode koji pokazuje i neka drugačija interesoranja takode vezana za karakter prezentnog ’duha vremena’. 

Kod Lasla Kerekeša, Geze Lenerta, Predraga Šiđanina i još nekih fotografija u boji i polaroid nisu dovoljni za postizanje potrebne vrste ekspresivnosti pa se naknadnim intervenisanjem posle završenog i potpunog procesa dobijanja fotografije oni još i boje. Time se ovaj oblik u suštini masovne, populističke umetnosti zamenjuje vrstom unikatnog umetničkog dela, i napokon se otuda potpunom smislu pridodaje jedan drugačiji artistički sadržaj. Ovaj trend potencirane pojedinačnosti i unikatnosti ne samo predmeta umetnosti već i autorskog stanovišta, kako se zapaža kod Goranke Matić, Josipa Klarice ili Nikole Belajčića, na primer. 

Ovaj pregled izložbe Nova fotografija 4 može se okončati konstatacijom o širokoj kompleksnosti sadašnjeg fotografskog delovanja kod koga se u prisutnim autorskim primerima i intencijama raspravljaju neke od opštih osobina ovog fotografskog i umetničkog trenutka. Zbivanja u oblasti aktuelne umetnosti bremenita su brojnim nepoznanicama, no, bez obzira na tu okolnost i na to koliko su ovi drugi – otkriveni – elementi što čine podlogu ličnih stavova međusobno raznorodni, u nekim slučajevima čak nespojivi kao koncepcije, ipak su se zapazili generalni tokovi izrazite odbrane identiteta u današnjoj fotografiji kao prerađenoj ili ulepšanoj realnosti, kao i doprinos jednoj novoj osnovi autorskog rada. U tim okvirima sa jednom ovakvom manifestacijom načinjen je određeni pokušaj opserviranja tendencija u jugoslovenskoj fotografiji u svoj njenoj složenosti umetničkih kretanja osamdesetih godina. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 5.1984