Kosa Bokšan – crteži 1979-1999

Od kada se 1952. godine nastanila u Parizu, Kosara Bokšan (rođena u Berlinu 1925; najpre je slikarstvo sudirala u ateljeu Zore Petrović, a potom je završila Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Ivana Tabakovića) tek je sporadično boravila a još ređe izlagala u Jugoslaviji, tako da je njen opus nažalost poznat samo boljim poznavaocima naše likovne umetnosti posle 1945. Neučestvovanje u ovdašnjem umetničkom životu, s druge strane, samo je pomoglo da se Kosa Bokšan potpuno izvan lokalnih tokova izgradi kao stvaralac retko ekspresivnog senzibiliteta koji je odredio smer njenog stvaralaštva od samih početaka.                  

Još dok je studirala u Beogradu, bila je član prve posleratne jugoslovenske umetničke grupe – Zadarske, upravo jedne neformalne slikarske komune, nastale iz protesta protiv dogmatske umetničke edukacije svojstvene likovnoj Akademiji u periodu socijalističkog realizma, u kojoj su bili i njen kasniji životni saputnik Petar Omčikus, zatim Vera Božičković, Ljubinka Jovanović, Bata Mihailović, Mića Popović i dr, a zapravo jedina prava grupa u čijem je radu učestvovala bija je “Jedanaestorica”, jedna od onih malih umetničkih asocijacija koje su postupno oslobađale našu savremenu umetnost od dogmatizma dirigovane estetike postavljene na komunističkim ideološkim postulatima. No, ta usporena liberalizacija društva očigledno “zadarskim komunarima” nije bila dovoljna pa su svi oni odreda odlazili u Pariz, dotadašnju neprikosnovenu svetsku umetničku prestonicu. Neki su se odatle vraćali povremeno i zauvek poput Miće i Vere Popović, drugi su trajno ostajali, poput Mihailovića i Ljubinke Jovanović, Omčikusa i Kose Bokšan – tek se svremena na vreme pojavljujući u raznim krajevima tadašnje Jugoslavije. Tako su se Kosa Bokšan i Petar Omčikus nastanili u Vela Luci na Korčuli gde su osnovali značajan centar međunarodne umetnosti.                  

No, ipak je njihova glavna aktivnost proticala u Parizu sa tek povremenim izletima u Jugoslaviju. Jedan od njih je bio i 1990. godine kada je Kosa Bokšan održala jedinu retrospektivnu izložbu u Novom Sadu u galeriji “Rajka Mamuzića”. To je ujedno bila i jedina prilika kada se njeno delo moglo sagledati u svoj njegovoj raznovrsnosti izraza, tematskog repertoara i kolorističkim svojstvima.                  

Sadašnja izložba u Galeriji “Haos” predstavlja jednu pravu malu retrospektivu crtačkog opusa Kose Bokšan nastalih u rasponu od dve decenije – od 1979. do 1999. godine. Iako su, dakle, u pitanju samo radovi izvedeni ugljenom na papiru, ipak se iz njih može videti zbog čega ova umetnica ima značajno mesto u savremenoj srpskoj umetnosti i ako joj zapravo i nepripada, već pre nekim od vodećih ekspresionističkih tokova međunarodnog slikarstva.                  

Eruptivna energija Kose Bokšan – o kojoj govori i Borka Božović u tekstu predgovora kataloga, na najdirektniji način sumira osobine vizuelne ekspresije ove autorke koja nema vidnih limita u slobodi neposrednog prenošenja realni, prirodnih podataka u procesu oblikovanja – crtanja u zadatostima dvodimenzionalne ravni površine hartije. I to bez obzira na temu kojom se bavi: pejsažem, ljudskom figurom, mitološkom predstavom itd. Rečju, Kosa Bokšan je jednistvenim i autorski prepoznatljivim kreativnim crtačjim rukopisom na ovoj izložbi prikazala svet crno-belih formi koje deluju, bez obzira na stvarnu veličinu, poput monumenata nastalih u procesu istinski superiornog  slikarskog postupka. 

Jovan Despotović 

Treći program Radio Beograda, Beograd, 18. 7. 2000